Postaje sve jasnije da klima nije jedino o čemu društvo treba da brine, naglasila je ona i objasnila da oko 30 odsto godišnje proizvodnje ugljen-dioksida, apsorbuju šume, pa je klimatska kriza veća, ako njih nema.

Klima i biodiverzitet su povezani. Živimo u društvu kada, počev od društvene zajednice u kojoj kompanija posluje, do investitora, kupaca i državne regulative, svi na traže koji je to nivo uticaja klime na biodiverzitet, predočila je Pavić.

Američka privredna komora je prošle godine radila istraživanje sa mikro i malim preduzećima o njihovom uticaju na životnu sredinu, podsetila je Pavić i ukazala da čak 85 odsto njih, ako je suditi po rezultatima, na to uopšte ne obraća pažnju.S druge strane, postoji 15 odsto onih koji čak svoju komparativnu prednost baziraju na tome da su prironi, bez obzira na to da li je reč o poljoprivredi ili kozmetici, na primer, istakla je Pavić.

Prema njenim rečima, kod velikih kompanija situacija je značajno drugačija, jer tu su strani investitori, koje praksa u svetu i regulativa na drugim tržištima teraju da o tome vode računa.

Tako i naše velike firme koje izvoze u Evropsku uniju (EU) vode računa, ne samo o smanjenju negativnog uticaja cirkularne ekonomije i odlaganju otpada, nego gledaju i na pozitivan uticaj na prirodu, istakla je Pavić.

Ona je naglasila da je Srbija fokusirana na EU, u kojoj postoje vrlo striktne direktive koje upravo mere taj uticaj.

Govoreći o AmCham kampanji poseta kompanija zaštićenim područjima, Pavić je pomenula obilaske područja Uvca, Palić-Ludaša i Nacionalnog parka Tara, kada su predstavljeni konkretni projetki zaštite prirode.

Mi smo prošle godine predstavili šest projekata u okviru dva zaštićena područja, a četiri projekta su već našli donatore. Jedan od njih se čak odlučio i na dugoročniju saradnju, rekla je Pavić i objasnila da je Američka privredna komora ove godine kompanijama ponudila 12 projekata na 10 različitih područja.

Fokusirali smo se na aktivne mere zaštite i na monitoring određenih biljnih i životinjskih vrsta, a mi iz AmCham smo "zavrnuli mi rukave", kako bi učinili da projekti budu atraktivni i kompanijama, naglasila je Pavić.

Kako je objasnila, jedan od projekata o kojem je uspostavljena saradnja odnosi se na pomoć u monitoringu beloglavih supova, što podrazumeva markiranje i stavljanje telekomunikacionih odašiljača na beloglave supove koji idu čak i do Saudijske Arabije.Pavić je navela primer kompanije koja je ulagala u beloglave supove i sprovela internu anketu među zaposlenima kako da nazovu orla koga su markirali.

Tu su se angažovali zaposleni. Planirana je poseta u Uvcu i time oni pokazuju da razumeju da njihova kompanija ulaže u nešto što je zaista divno i za sve nas potrebno, dok recimo druge kompanije razmišljaju kako da aktiviraju lokalnu zajednicu ili organizuju školske posete zaštićenim područjima, napomenula je Pavić.

Prema njenim rečima, to je upečatljiva stvar i predstavlja ulaganje za budućnost.

Drugi projekat se odnosi na ekosistem, preciznije na proširenje močvarnog području Palić-Ludaš nacionalnog parka, gde se gnezde ptice selice, koje u Evropu iz Sibira dolaze samo u Srbiju, dodala je Pavić.

Kako je istakla, AmCham nastavlja sa sličnim projektima, jer smatra da je to dobra svetska praksa korporativnog ulaganja u zaštićena područja, koja su u Srbiji nedovoljno razvijena.

To nije nešto što možemo da kažemo da je "od danas do sutra", ali svakako radimo na tome i nekim zanimljivim modelima, rekla je Pavić i zaključila da ulaganje u biodiverzitet i zaštićena područja ima pionirski karakter i da će biti potrebno još nekoliko godina da to postane mejnstrim. (kraj) zvs/ivt/dj