Iako su izaslanici američkog predsednika Donalda Trampa, nakon trosatnog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, dobili od Kremlja nove predloge u vezi sa mogućim rešenjem, Moskva nije odustala od svojih osnovnih zahteva.

Putin je ponovo naglasio potrebu za otklanjanjem takozvanih „osnovnih uzroka sukoba“ i potvrdio nameru Rusije da nastavi da insistira na ciljevima koje je proklamovala.

Zbog toga se moskovski sastanak, kako navodi Demostat, može oceniti kao pregovarački napredak bez političkog proboja.

U prestonici Ukrajine američki predstavnici nisu samo preneli rezultate razgovora sa Putinom, već su razgovarali i o praktičnim pitanjima podrške Ukrajini. Konsultacijama su se pridružili predstavnici Velike Britanije, Francuske i Nemačke, čime je Vašington pokazao nameru da mogući pregovarački proces koordinira ne samo sa Kijevom, već i sa ključnim evropskim saveznicima, što je od suštinskog značaja.

Ako Moskva pregovore prvenstveno posmatra kao instrument za ostvarivanje strateških ciljeva, za Ukrajinu je diplomatski proces neraskidivo povezan sa pitanjem bezbednosti. Zato mirovni sporazum mora da odgovori ne samo na zahtev za prekidom borbenih dejstava, već i da obezbedi mehanizme koji Rusiji neće omogućiti da predah iskoristi za pripremu nove agresije, naveo je Demostat, ukazujući da upravo pitanje bezbednosnih garancija ostaje jedna od glavnih tačaka neslaganja.

Kao drugo centralno pitanje navedena je teritorija, a pre svega se radi o delu Donbasa koji je i dalje pod ukrajinskom kontrolom.

Za Kremlj je teritorijalni faktor deo šire koncepcije preispitivanja posleratne bezbednosne arhitekture Evrope, a za Kijev pristajanje na teritorijalne ustupke bez pouzdanih bezbednosnih garancija nosi rizik da sadašnji prekid rata postane samo pauza uoči novog sukoba.

Zato bi, prema oceni Demostata, bilo preuranjeno očekivati brzo okončanje rata do zime. Sam Džared Kušner priznao je složenost zadatka, naglasivši da administracija Donalda Trampa nastoji da stvori „paket mirovnih sporazuma“. Stiv Vitkof je, sa svoje strane, pozvao obe strane na kompromis.

Međutim, problem nije samo u udaljenosti stavova Moskve i Kijeva, već se ogleda u fundamentalno različitim shvatanjima toga šta bi trebalo da bude rezultat pregovora.

Za Vašington je prioritet okončanje rata i stvaranje dugoročne strukture odnosa koja bi stranama omogućila da pređu sa konfrontacije na suživot. Za Kijev je ključni uslov mir koji neće ugroziti njegovu državnost i bezbednost. Moskva, međutim, nastoji da okončanje rata iskoristi za učvršćivanje političkih, teritorijalnih i bezbednosnih rezultata koje pokušava da ostvari silom. U tome leži glavna protivrečnost sadašnjeg pregovaračkog procesa. (kraj) vem/dj