Štiplija je Glasu Amerike rekao da je Fon Kramon govorila o sankcijama u kontekstu rezolucije EP o situaciji na Kosovu, u čijem tekstu bi mere protiv Srbije mogle da se nađu kao preporuka i objašnjava da takve preporuke nisu obavezujuće.

O merama protiv Srbije svakako ne odlučuje Evropski parlament, već Evropska komisija i države članice. Preporuke Evropskog parlamenta nisu obavezujuće za države članice i to ne znači da će mere biti uvedene, kaže Todorović Štiplija.

On ipak ne isključuje mogućnost da će biti pritiska pojedinih zemalja da se pojedine mere Srbiji ipak uvedu, ali ističe da će se za eventualno donošenje takve odluke sačekati kraj istrage o oružanom napadu koji se dogodio 24. septembra u selu Banjska na severu Kosova.

Kako će se postupati prema vlastima u Srbiji u budućnosti dosta će zavisiti od stavova najuticajnijih država članica, poput Nemačke i Francuske, kaže Todorović Štiplija i dodaje da je po pitanju sankcija u ovom trenutku posebno glasna jedino Hrvatska.

On smatra da ukoliko neke mere protiv Srbije budu uvedene, one neće biti šire od onih koje su već uvedene Prištini, gde je EU ograničila posete zvaničnika samo na one koje se odnose na dijalog sa Beogradom i stopirala finansijska sredstva za neke velike infrastrukturne projekte.

Sve i da se uvedu mere, one će biti usmerene prema vlastima u Beogradu, a ne i prema građanima Srbije, tako da ne treba očekivati da će EU ukinuti bezvizni režim ili stopirati neke fondove koji se tiču zdravstva, obrazovanja i slično, kazao je Todorović Štiplija. (kraj) is/bdr