Žiofre je ocenio da su vladavina prava i Pregovaračka poglavlja 23 i 24 sa EU, uz proces normalizacije odnosa sa Prištinom, ključni aspekti proširenja.

Postignut je ograničen napredak u slobodi izražavanja, rekao je Žiofre, navodeći da su medijski zakoni usvojeni tek krajem oktobra.

Tu se vidi jačanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Važno je što je kodofikovan Savet za štampu, naveo je Žiofre.

On je izjavio da ima pomaka što se tiče učešća države u medijima i da je potrebno da se vidi kako će se realizovati pravila konkurencije i spajanja i ukrupnjavanja medija.

Žiofre je poručio da mora da se brani medijski pluralizam i da uređivačka politika treba da bude nezavisna, što će biti pomno praćeno.

Što se tiče učešća države u vlasništvu medija, ne postoje pravne tekovine EU, već su zemlje članice to regulisale na različite načine. Ključna stvar su zaštitne mere koje omogućavaju pluralizam i bezbednost novinara, rekao je Žiofre.

On je izjavio da je ideja da se Zapadni Balkan progresivno integriše u jedinstveno evropsko tržište u prioritetnim oblastima kao što su robe, usluge, raddnici i sistem plaćanja.

Žiofre je rekao da će se sa zemljama Zapadnog Balkana raditi na regionalnim integracijama, jer je region veoma fragmentovan, i da EU želi da bude sigurna da jedan od partnera ne može da blokira druge.

Ukoliko neko od partnera ne bude spreman za integraciju, to neće blokirati ostale zemlje Zapadnog Balkana. Pronaći ćemo način da oni koji zaista žele da budu deo jedinstvenog tržišta to i budu, poručio je Žiofre. (kraj) drp/bdb/bdr