U tekstu je naglašena potreba da Srbija ozbiljno pokaže da je strateški usmerena prema EU i da objektivno i nedvosmisleno komunicira o Uniji.

Tekstom se ponavlja strateška važnost Zapadnog Balkana u današnjem geopolitičkom kontekstu i za sigurnost i stabilnost EU, a posebno važnost uticaja Srbije u regionu, zbog čega se sa zabrinutošću primećuje da je bilo ograničenog ili nikakvog napretka u ispunjavanju merila za članstvo u EU u svim pregovaračkim poglavljima, sa posebnim nedostacima u kritičnim područjima kao što su vladavina prava, reforma javne uprave i usklađivanje sa politikama EU.

Evropski parlament žali zbog činjenice da nije postignut napredak u poglavlju 31, budući da je obrazac usklađivanja Srbije sa spoljnopolitičkim stavovima EU ostao uglavnom nepromenjen, zbog čega poziva Srbiju da se sistemski i bez odlaganja uskladi sa restriktivnim merama i opštom politikom EU prema Rusiji.

U Nacrtu se konstatuje napredak Srbije u usklađivanju sa viznom politikom EU i poziva na potpuno usklađivanje, ali se ponavlja da ukupni tempo pristupnih pregovora i dalje zavisi o opipljivom napretku u osnovama i dijalogu Beograda i Prištine, uz usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.

Evropski parlament konstatuje stalne izazove u obezbeđivanju nezavisnosti pravosuđa, uključujući nedozvoljeni uticaj na pravosuđe.

Potrebno je usvojiti Zakon o Pravosudnoj akademiji, konstatuje se da je postignut ograničen napredak u borbi protiv korupcije uprkos donošenju nove Strategije za borbu protiv korupcije.

Pozdravlja se pluralističkiji sastav novog parlamenta, sa širom zastupljenošću političkih stranaka, ali ocenjuje da su vanredni izbori i odgovarajući prekid u radu vlade i parlamenta sprečili napredak reformi.

Parlament ponavlja svoju spremnost da podrži Narodnu skupštinu i njene članove u demokratskim procesima povezanim sa evropskim putem Srbije korišćenjem postojećih alata i inicijativa za podršku demokratiji.

Sa zabrinutošću se prima na znanje konačni izveštaj izborne posmatračke misije OEBS/ODIHR o izborima u decembru 2023. godine i navodi da je od ključnog značaja reformisati izborni okvir i rešiti nedostatke koji se ponavljaju.

Važno je osigurati nezavisnost ključnih institucija, uključujući regulatore medija, poput Regulatornog tela za elektronske medije, navodi se u tekstu, uz istovremeno žaljenje zbog odlaganja izbora novih članova REM.

Evropski parlament izrazio je saučešće porodicama 15 žrtava poginulim zbog urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i pozvao vlasti u Srbiji na pokretanje potpunih i transparentnih pravnih postupaka posle istrage.

Parlament EU izražava duboku zabrinutost zbog sistemskih pitanja istaknutih studentskim protestima, poput pitanja koja se odnose na građanske slobode, institucionalnu i finansijsku transparentnost i odgovornost, naglašava važnost slobode govora i okupljanja i najoštrije osuđuje nasilne napade na mirne demonstrante.

U Nacrtu izveštaja je izražena zabrinutost što su neki demonstranti uhapšeni i što je protiv njih pokrenut pravni postupak, zbog čega podstiče diplomatske misije EU i država članica da nastave sa praćenjem pravnih slučajeve koji su u toku u vezi sa protestima.

Parlament "snažno osuđuje neutemeljene tvrdnje vlasti Srbije" da su države članice EU bile uključene u organizovanje studentskih protesta sa ciljem pokretanja "obojene revolucije" i snažno osuđuje, u tom kontekstu, nezakonita hapšenja i proterivanja građana EU i javno otkrivanje ličnih podataka građana EU od osuđenih ratnih zločinaca, navodi se u Nacrtu.

U tekstu se vlasti u Srbiji podstiču da povećaju transparentnost vlasništva i finanairanja medija, pozivaju se da istraže i krivično gone sve slučajeve govora mržnje, klevetničkih kampanja i strateških tužbi protiv novinara.

Posebno se naglašava važnost okvira koji organizacijama civilnog društva omogućuje slobodno delovanje i učestvovanje u kreiranju politika na uključiv i smislen način.

Srbija se poziva na borbu dezinformacija, uključujući manipulativne narative protiv EU i, posebno, kampanje dezinformacija koje sponzoriše država, osuđuje otvaranje ispostave RT (bivši Russia Today) u Beogradu i pokretanje RT internet kanala vesti na srpskom jeziku.

U Nacrtu se ponavlja da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja i dalje ključni elementi procesa proširenja, zbog čega se Srbija podstiče da pojača napore na pomirenju i traži rešenja za sporove iz prošlosti, posebno kada je reč o nestalim osobama.

Evropski parlament ponavlja svoju punu podršku dijalogu uz posredovanje EU i pozdravlja imenovanje Petera Sorensena za posebnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine.

Potrebno je konstruktivan angažman vlasti Srbije i Kosova kako bi se postigao sveobuhvatan pravno obvezujući sporazum o normalizaciji, a i Kosovo i Srbiju pozvani su da izbegavaju jednostrane radnje koje bi mogle eskalirati napetosti.

Pozivaju se na poštovanje i potpunu primenu svih prošlih sporazuma, uključujući uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom, poziva pregovaračke strane da obnove potpuno funkcionisanje svih kosovskih institucija.

Evropski parlament očekuje da Kosovo i Srbija u potpunosti sarađuju i preduzmu sve potrebne mere za hapšenje i brzo privođenje pravdi počinilaca terorističkog napada u Banjskoj 2023. godine, žali zbog činjenice da Srbija još nije procesuirala krivce, ponajviše Milana Radoičića, dodajući da moraju odgovarati i suočiti se sa pravdom i počinioci terorističkog napada u Zubinom Potoku.

Poslanici pozivaju visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i Evropsku komisiju da preuzmu proaktivniju ulogu u vođenju procesa dijaloga, a pojačanu ulogu trebalo bi da ima i Evropski parlament, navedeno je u Nacrtu izveštaja o Srbiji.

Evropski parlament pozdravlja delimični napredak Srbije prema razvoju funkcionalne tržišne ekonomije sa pozitivnim rastom BDP, dodajući da su značajnije promene potrebne na tržištu rada, obrazovanju i javnoj upravi.

Evropski parlament pozdravlja i aktivan angažman Srbije u primeni novog Plana rasta za Zapadni Balkan i prima na znanje činjenica da je Srbija usvojila svoju Agendu reformi 3. oktobra 2024. godine.

Srbija je ostvarila zakonodavni napredak u području životne sredine i klimatskih promena, kao i da je sa EU potpisala Memorandum o razumevanju kojim se pokreće strateško partnerstvo o održivim sirovinama, lancima vrednosti baterija i električnim vozilima.

Evropski parlament ponavlja i važnost diversifikacije snabdevanja Srbije energijom kako bi se smanjila zavisnost od Rusije, zaključuje se u tekstu Nacrta. (kraj) vip/ivt