Poslanik Evropske narodne partije (EPP) Davor Ivo Štir rekao je da se Srbija u protekloj godini nije približila EU, već i nazadovala.

Navodeći da susedi Srbiju smatraju bezbednosnom pretnjom, Štir je rekao da Srbija po pitanju spoljnih poslova i dalje sarađuje i sa EU, i sa Rusijom, Kinom i Amerikom, ali da širi vojnu saradnju sa Rusijom i Kinom.

Štir je rekao da se zavisnost od Rusije neće biti smanjena ako Srbija napravi konekciju sa naftovodom Družba preko Mađarske.

Prema njegovim rečima, Srbija je polarizovano društvo, kojoj je članstvo u EU sekundarno pitanje. Vlast i dalje navodi želju za članstvom, ali se to ne vidi u reformama, dodao je Štir.

Kako je rekao, tokom posete delegacije AFET Srbiji obavešten je o pojačanim pokušajima da se zarobe institucije i da su nedavno izmenjeni pravosudni zakoni korak u tom pravcu.

Štir je rekao da je opozicija podeljena, pa i po pitanju članstva u EU, da studenti organizuju velike proteste, ali bez evropske zastave, a potvrđeno je da su ideološki podeljeni.

Poslanica FIDES Anamarija Viček istakla je da izveštaj nije ni morala da čita da bi znala šta u njemu piše, jer u njemu nema ohrabrujućih reči, te istakla da izveštaj nije kritika, već politička osuda.

Ona je rekla da se u izveštaju beleže samo negativne stvari i da se ne daje prostor pozitivnim koracima, među koje je navela izborno zakonodavstvo i pravosudno zakonodavstvo.

Anamarija Viček je rekla da su pravosudni zakoni dobrovoljno predati Venecijalnskoj komisiji na hitno mišljenje, što pokazuje volju da se usklade sa evropskim sistemom.

Ona je rekla da EU odbija da otvori Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom i da to nije proces proširenja, već geopolitička selektivnost.

"Srbija je spremna, EU mora da reaguje. Nije pitanje da li je Srbija spremna i posvećena, već da li je EU spremna za Srbiju i da li je spremna na integracije zasnovane na zaslugama", rekla je ona.

Evroposlanik Šerban-Dimitri Sturdža iz redova Evropskih konzervativaca rekao je da je pitanje koje je težine EU na Zapadnom Balkanu, ukazujući da se ne smeju dozvoliti praznine na evropskom kontinentu, jer ako EU ne iskoristi trenutak, drugi će to iskoristiti, zbog čega Zapadni Balkan mora biti deo projekta EU što pre.

"Srbija će se ili uputiti prema EU ili će postati tačka slabosti za EU kao sfera uticaja drugih sila", rekao je Sturdža.

Evroposlanik grupe Obnovimo Evropu Helmut Brandšteter izjavio je da pravosudni zakoni znače manje pravde za ljude u Srbiji.

"Vlast ne želi da uđe u EU, ali želi novac iz EU", rekao je Brandšteter.

Navodeći da je ugrožena sloboda govora, on je ukazao da provladini mediji targetiraju novinare iz slobodnih medija i ocenio da bi bilo dobro organizovati posetu Srbiji koja će se ticati samo medija.

Predstavnik Zelenih Tomas Vaic pročitao je poruke svog kolege Vladimira Prebilića koji je istakao da ono što su videli u Srbiji nije demokratija i da je reč o "zarobljenoj državi".

Prebilić je rekao da Srbiji treba reći da nema više novca iz Plana rasta za Zapadni Balkan, dok osnovne demokratske stvari ne budu uspostavljene.

Poslanica EPP Željana Zovko rekla je da ono što se dešava u Srbiji je sve, samo ne evropski put.

Poslanik evropskih konzervativaca Geadis Geadi rekao je da na Srbiju treba gledati kao na stratešku potrebu EU, te da je evropska perspektiva Srbije zalog za mir i da EU treba na jednak način da se odnosi prema svima.

Predstavnik Generalnog direktorata za proširenje i istočno susedstvo Evropske komisije Jirži Plesiti rekao je da se Komisija slaže sa opštom ocenom izveštaja i poručio da žele da demokratska Srbija postane deo EU, ali da se Srbija mora držati svojih obaveza i mora rešiti problem sa vladavinom prava.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula zaključio je da je zajednički utisak da je put Srbije prema EU ozbiljno ugrožen, jer vlast zanemaruje sve ključne aspekte pristupnih pregovora važnih za napredak. (kraj) vem/and/dj