Di Veroli je podsetio da je Srbija pregovore o članstvu počela 2014. godine i da su do sada otvorena 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena.

On je naveo da proces pristupanja podrazumeva reforme u oblasti vladavine prava, nezavisnog pravosuđa, slobode medija i usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.

Prema njegovim rečima, Srbija se poslednjih godina suočava sa nazadovanjem demokratije, zbog čega se sužava prostor za delovanje organizacija civilnog društva, koje uprkos pritiscima pokazuju otpornost.

Di Veroli je ocenio da su nezavisni i slobodni mediji stub svake demokratije, ali da se mediji u Srbiji suočavaju sa političkim pritiscima, koncentracijom vlasništva i ekonomskom ranjivošću, posebno na lokalnom nivou.

On je dodao da organizacije civilnog društva imaju važnu ulogu u procesu evropskih integracija Srbije i naveo da je Evropska unija od 2014. do 2024. godine izdvojila 63 miliona evra za podršku demokratskim institucijama kroz različite fondove.

Predstavnica Užičkog centra za prava deteta Jelena Žunić Cicvarić rekla je da je važno da se razgovori o Evropskoj uniji vode i van Beograda, u lokalnim sredinama, medijskim redakcijama, školama i porodicama.

Prema njenim rečima, u manjim sredinama, poput Užica, teme evropskih integracija često nailaze na otpor ili opstrukciju lokalnih vlasti, jer kritička pitanja nisu uvek poželjna.

Predstavnica Beogradske otvorene škole Bojana Džulović rekla je da pregovori Srbije sa Evropskom unijom traju već 12 godina, ali da evropske integracije nisu samo pregovarački proces, već pitanje demokratskih vrednosti, razvoja i vladavine prava.

Džulović je navela da na konferenciji nema predstavnika institucija koje se bave evropskim integracijama, ocenjujući da je i to poruka odnosa države prema organizacijama civilnog društva.

Ona je dodala da su akademska zajednica, profesionalni mediji i civilno društvo danas ključni nosioci evropskih vrednosti u Srbiji. (kraj) elh/ivt/mk