Podsetio je i da kada predsednik Republike podnese ostavku dužnost preuzima predsednik Narodne skupštine.

"Tada je predsednik Narodne skupštine obavezan da raspiše izbore tako da se izbori održe najkasnije tri meseca od prestanka mandata. Kampanja može da bude najkraće 30 dana, a najduže 60 dana od dana raspisivanja izbora", naveo je Nedeljkov.

Nedeljkov je ocenio da neizvesnost oko održavanja narednih izbora predstavlja pokazatelj demokratske i institucionalne krize u Srbiji, navodeći da izborni kalendar, prema njegovim rečima, zavisi od političkih odluka, umesto od unapred poznatih procedura.

Govoreći o mogućim izbornim scenarijima, Nedeljkov je podsetio da su i prethodni redovni izbori održavani u atmosferi vanrednosti i neizvesnosti, navodeći kao primer izbore 2023. godine, kada sve do raspisivanja nije bilo jasno koji će izborni nivoi biti obuhvaćeni.

Prema njegovim rečima, ukoliko dođe do vanrednih predsedničkih izbora, moguće je da oni budu održani istovremeno sa vanrednim parlamentarnim i pojedinim lokalnim izborima.

„Okolnost da kao društvo ne znamo kada ćemo koje izbore imati i da izborni kalendar zavisi od jednog čoveka, jedan je od najboljih pokazatelja krize demokratije i institucionalne krize u Srbiji“, rekao je Nedeljkov.

On je dodao da se u razvijenim i stabilnim demokratijama unapred zna termin održavanja izbora i da su te informacije dostupne vlasti, opoziciji, građanima, medijima i posmatračima.

Nedeljkov je ocenio i da raspisivanje izbora u kratkom roku ne bi ostavilo prostor za unapređenje izbornih uslova, uključujući dubinsku proveru biračkog spiska i poboljšanje medijskog okruženja.

Ukazao je, takođe, i na izostanak sudskih epiloga za nepravilnosti u vezi sa izbornim procesom, uključujući navode o kupovini glasova, pritiscima i napadima na novinare i aktiviste.

Zaključio je da bi takav razvoj događaja mogao da doprinese produbljivanju institucionalnih tenzija i dodatno oslabi poverenje u jednak tretman svih učesnika političkog procesa. (kraj) is/bom/mk