Macanović je u serijalu razgovora Stigma objasnila da je "Femicid memorijal" platforma osmišljena da bi se oživelo sećanje na sve žrtve femicida, ali i lakše pratila statistika i doprinelo proučavaju tog fenomena.

Kako je napomenula, ta platforma Autonomnog ženskog centra pomaže i da se sprozna koje su to okolnosti i činjenice koje dovode do toga da žene u određenim situacijama stradaju, bilo da su teže povređene ili ubijene.

Na platformi se nalaze inicijali 406 osoba ženskog pola, među kojima su inicijali 391 žene i 15 devojčica, precizirala je Macanović.

Prema njenim rečima, platforma omogućava praćenje slučajeva u kojima su žene prethodno prijavljivale nasilje institucijama, ali da je zbog nereagovanja nadležnih ipak došlo do femicida.

Postoji odgovornost predstavnika institucija zbog površne procene, zato što svoj posao nisu radili kako treba, već su prema učiniocima nasilja primenili blage mere, posebno prema onima visokorizičnim, za koje je bilo jasno da će dovršiti ono što su namerili da urade, ukazala je Macanović.

Smatra da je kontinuirana priča o femicidu u javnosti proteklih nekoliko godina promenila svest građana Srbije, ali da je potrebno da nasilje prijavljuju i svedoci, a ne samo žrtve.

Macanović je poručila da bi svi oni koji znaju da neka žena ili devojčica živi u nasilju trebalo da se obrate ženskim organizacijama ili institucijama i da naglase da nemaju saglasnost žrtve da prijavljuju.

Taj podatak institucijama će pomoći da znaju kako da pristupe tom slučaju, budući da prijave nasilja mogu i da povećaju rizik u kojem se žrtva nalazi, da ona bude teže povređena ili ubijena, obrazložila je Macanović.

Prema njenim rečima, potrebno je napraviti plan kako može da se dođe do žrtve, da se ona ohrabri da potraži pomoć ženskih organizacija, prijavi nasilje i tako da bude zaštićena.

Govoreći o sistemskoj zaštiti žrtava nasilja, Macanović je istakla da je Srbija dosta toga uradila na zakonskom nivou, ali da je problem primena zakona.

“Nama su problem ljudi koji primenjuju zakon i to se svaki put pokaže u situacijama u kojima su žene ranije prijavljivale nasilje, a koje su završene ubistvom”, naglasila je Macanović.

Ukazala je i na brojne ozbiljne propuste kada je reč o postupanju tužilaštva, sudija i veštaka, jer su često blagonakloni prema nasilnicima i ne razumeju fenomen nasilja.

Kako je upozorila, to sve dovodi do toga da nasilnici prijavljeni za nasilje prođu sa blažim kaznama, a kasnije ubiju žrtvu koju su godinama maltretirali.

Kada je reč o oružju koje ubice koriste, statistika "Femicid memorijala" pokazuje da je skoro izjednačena upotreba hladnog i vatrenog oružja, mada su evidentirani i slučajevi davljenja.

Macanović je ukazala i da oko 40 odsto ubica žena pokuša da se ubije ili to i učini, što je, takođe, faktor visokog rizika koji se ne razume.

Kada učinilac preti samoubistvom, moguće je da će prvo da ubije ženu, pa onda sebe, objasnila je Macanović i napomenula da u podatke dostupne na "Femicid memorijalu" nisu ušli slučajevi suicida žena, koje su se ubile zbog nasilja koje su trpele.

Autonomni ženski centar prati i te slučajeve i poziva institucije na odgovornost zato što nisu sprečile da dođe do toga da nasilnik do te mere psihički maltretira žrtvu da ona ne vidi drugi izlaz, osim da se ubije.

Platforma "Femicid memorijal" dostupna je na sajtu Autonomnog ženskog centra. (kraj) zvs/kt/dj