BEOGRAD -
Pritvor se u Srbiji često pretvara u kaznu pre osude, ocenio je advokat i nekadašnji direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Miloš Janković, ističući da u pritvorskim jedinicama od 16 kvadrata neretko boravi i po šest osoba u lošim higijenskim uslovima, uz oskudno prirodno svetlo i rešetke.
Janković je u FoNetovom serijalu Stigma istakao da su pritvorenici, čija krivica nije zvanično utvrđena, često u lošijoj poziciji od onh već osuđenih. Sporno je i to da li su ispunjeni svi uslovi da bi po Krivičnom zakoniku nekome pritvor uopšte bio određen.
"Pritvorske jedinice su većinom prenaseljene, pa u njima boravi veći broj osoba nego što bi to po standardima trebalo da bude. Nije prijatno kad u jednoj prostoriji od nekih 16 kvadrata imate i po šest ljudi. Oni spavaju često u krevetima na sprat. Higijena je upitna, kao i provetravanje tih prostorija. Često su iz bezbednosnih razloga prozori jako mali, a tu su i neke rešetke, mreže", naveo je Janković, koji je bio i zamenik zaštitnika građana.
Kada je reč o onima koji su već osuđeni i izdržavaju zatvorsku kaznu, Janković ukazuje na postojanje "neformalnog osuđeničkiog sistema", koji je paralelan sa redovnom zatvorskom vlašću, a zatvorenici su često žrtve tog sistema.
"Taj sistem može biti na globalnom planu u čitavom zatvoru, a može biti i posledica maltretiranja koje postoji unutar jedne prostorije - time, što se jedno od lica u spavaonici nameće kao vođa i počinje da maltretira pojedine osuđenike", objašnjava Janković.
Postoje i slučajevi kada osuđenike maltretira zatvorsko osoblje koje, kako navodi, ima svoje frustracije i pokušava da ih reši tako što će sa pozicije moći primenjivati nedozvoljena sredstva prema osuđenicima.
Primećuje da se i u Srbiji dešava ono što smo gledali u pojedinim holivudskim ostvarenjima, a što ocenjuje kao loš pristup - da osuđenik nakon dvadeset godina robije, boravka u jednoj ćeliji, kada kazna istekne izlazi direktno na slobodu, na ulicu i u javnost.
On smatra da je problem to što u Srbiji ne postoji pravo osuđenih lica da prelaze iz restriktivnijeg u povoljniji zatvorski režim po isteku određenog perioda dela njihove kazne. To se, ističe on, ne bi odnosilo na sve osuđenike.
"Ukoliko to lice, zaista, ne zasluži da iz restriktivnog dođe do najliberalnijeg režima, onda je potrebno da se vidi da li je ono potpuno socijalno prilagođeno, da li ima određene probleme i tu bi država trebalo da interveniše pojačanom pažnjom", smatra Janković.
Ipak, on ukazuje i na problem nedostatka podrške i integracije onih koji su po odsluženju kazne izašli i zatvora, a posledica je ponavljanje krivičnih dela.
"Imajmo na umu da svaka podrška onima koji su odslužili svoje kazne nije podrška samo njima, već sveukupnoj zajednici. To je i pitanje zaštite onih kojima bi bila naneta šteta i koji bi postali žrtve nekog novog krivičnog dela", zaključio je Janković. (kraj) ts/bom
