To je u najkraćem, ocena pravnika, advokata i aktivista civilnog društva, izneta danas na panelu "U susret novom Zakonu o socijalnoj karti", organizovanom u okviru "Nedelje privatnosti" kojom pet organizacija civilnog društva, uz podršku EU, obeležava Međunarodni dan zaštite podataka o ličnosti, 28.januar.

U saopštenju se ističe da će, prema ovom Predlogu, organi uprave imati pravo da prikupljaju i obrađuju ogroman broj privatnih podataka građana, vrlo verovatno i da ih međusobno razmenjuju, a pravnici ocenjuju da on, u sadašnjoj formi, ne obezbeđuje adekvatnu zaštitu tih podataka.

"Zakon o socijalnoj karti, godinama unazad najavljivan kao najbolje rešenje za jedinstven registar korisnika socijalne pomoći, omogućiće prikupljanje i obradu izuzetno velikog broja privatnih podataka ljudi koji primaju socijalnu pomoć ili koriste druge usluge socijalne zaštite, kao i ljudi koji su povezani sa njima", rekao je Danilo Ćurčić iz organizacije A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava što, po njemu, stvara veliki rizik za kompromitaciju tih podataka i neovlašćeno korišćenje.

On je podsetio da o ovom Predlogu nije bilo adekvatne javne rasprave, te da se poslednji put na ovu temu, sa predlagačem zakona i nadležnim ministarstvom, razgovaralo u leto 2019.godine i da od tada nema odgovora na komentare tada iznete na Nacrt zakona.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra odmah je uvidela problem u prikupljanju i obradi ličnih podataka žrtava nasilja, koje su korisnice različitih usluga socijalne zaštite, i u mogućnosti zloupotrebe.

"Da li u evidenciju ulaze i bivši ili sadašnji partneri žrtava nasilja, da li su oni povezana lica? Ako imaju zajedničko dete oni jesu povezana lica i nasilnik, kao takav, ulazi u ovu evidenciju. Kakva je veza između korisnice usluge socijalne zaštite, u ovom slučaju žrtve nasilja i povezanog lica, u ovom slučaju nasilnika?", pitala je Ignjatović.

Jednu od najvećih zamerki koju je, u ime kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, iznela Marina Grbić iz Sektora za harmonizaciju u kancelariji Poverenika, odnosi se na član "razmena podataka" iz kog se zaključuje da će socijalna karta biti povezana sa evidencijama drugih državnih organa te da će moći da ih koriste ili međusobno razmenjuju.

"Zašto bi, na primer, Katastar, tj lice koje obrađuje te podatke imalo podatke o meni kao korisnici socijalne pomoći, evidentiranoj u socijalnoj karti? Stoji i pitanje bivših bračnih i vanbračnih partnera, koliko dugo su oni povezana lica i kakve su tu moguće zloupotrebe", pitala se ona. (kraj) lj/dpv