Takvo stanje prvenstveno je posledica pojačane kampanje dezinformisanja, koja je svoj porast doživela sa pandemijom korona virusa, ali posebno sada sa ratom u Ukrajini. U tom kontekstu, verujem da brzina kojom se današnje dezinformacije šire digitalnim platformama i onlajn medijima utiče na građane, čineći ih još zbunjenijim i nesposobnim da se pravilno informišu. Ovo je, između ostalog, istakao Ilija Džugumanov iz Evroatlantskog saveta Makedonije gostujući u emisiji „Utrinski pečat”.

Prema rečima Džugumanova, određeni deo medija u Severnoj Makedoniji podložan je dezinformacijama pojedinih medija i pojedinaca koji promovišu interese Moskve.

-Prema podacima iz istraživanja Evroatlantskog saveta, 49,9 odsto mladih u zemlji veruje da makedonsko društvo nije otporno na lažne vesti i dezinformacije, dok je oko 19,6 odsto dalo pozitivan odgovor, a 30,5 odsto mlade populacije smatra da je društvo delimično otporno. Istovremeno, istraživanje pokazuje da je 92 odsto mladih uvereno da se sa lažnim vestima susreće veoma često, na dnevnom ili nedeljnom nivou. Sve ovo ukazuje da mlada populacija u zemlji nije dovoljno upoznata sa medijskom pismenošću – istakao je Džugumanov.

Sekretar Evroatlantskog saveta Džugumanov kaže da je za ove relativno slabe podatke u makedonskom društvu u pravcu prepoznavanja neistina najviše kriva dugogodišnja stagnacija zemlje na putu ka evroatlantskim organizacijama, koja istovremeno doprinosi dodatnoj polarizaciji društva u svim sferama. 

Dinamično vreme življenja nam ne daje dovoljno prostora da proverimo da li su informacije koje dobijamo tačne ili su možda začinjene u kuhinjama dezinformacija. Starije generacije su nekako svaku vest koju vide iz medija uzimale zdravo za gotovo, dok mladi sve manje veruju tradicionalnim medijima i fokusiraju se na informacije iz onlajn prostora. Istovremeno, ovaj prostor je okean raznih dezinformacija i širenja propagande jer su sami načini regulisanja internet prostora malo komplikovaniji i teži za državne institucije – rekao je Džugumanov.

Osvrćući se na to kako se ovaj problem suzbija na Balkanu, on je istakao da su sve zemlje koje potiču iz postkomunističkog režima najpodložnije ruskoj propagandi. Prema Džugumanovu, to je prvenstveno zbog kulturoloških sličnosti koje su ove zemlje imale sa Rusijom u prošlosti.

Imamo prilično intenzivnu saradnju poslednjih godina sa svim evroatlantskim savezima iz regiona, posebno sa Srbijom, Crnom Gorom, BiH i Albanijom. Stanovništvo u Srbiji, prema istraživanju Demostata i Evroatlantskog saveta Srbije, pokazuje da je medijski prostor u zemlji neutralniji, jer je ova država neutralna država i informacije dolaze i sa Istoka i sa Zapada. 

Istovremeno, živimo u demokratskom društvu u kojem su naše zemlje odlučile da stave izvesnu cenzuru na medije iz Moskve, što je za mene opravdana odluka. Međutim, Srbija, kao vojno neutralna zemlja, to nije učinila, a u tome su, između ostalih, učestvovali i ruski mediji. To građanima Srbije daje širi spektar dostupnih informacija sa svih strana, koje u međuvremenu koristi Kremlj za promociju svojih narativa i politike upravo preko ruskih medija u susednoj Srbiji, pojašnjava Džugumanov.

Prema njegovim rečima, potrebno je raditi na razvoju digitalnih veština kod građana, a posebno kod mladih – uvođenje medijske pismenosti u formalno i neformalno obrazovanje kako bi se povećalo znanje, svest i razumevanje građana o načinima suprotstavljanja lažnim vestima, narativima dezinformacija, propaganda i teorija zavere.

Bolja komunikacijska strategija svih državnih institucija, posebno u kriznim vremenima, u cilju pravovremenog i tačnog informisanja. To bi ograničilo prostor za širenje dezinformacija. Takođe, potrebna je bliža saradnja i centralizovan pristup državnih institucija, domaćih i međunarodnih NVO i organizacija u borbi protiv savremenih digitalnih pretnji, naglasio je Džugumanov.