"Naš proizvod je tako formulisan da se suoči s brojnim problemima 21. veka, a ono šta najviše pokušavamo da rešimo jesu posledice globalnog zagrevanja", dodao je Janković.

On je naveo da usled globalnog zagrevanja uzgajanje žitarica postaje sve teže, a prinosi su manji, što će značiti da će tokom vremena prinosi sve više opadati, a cena na tržištu rasti.

Janković je ukazao da su zbog toga, glavne komponente njihovog proizvoda sirak i brašno crvenog kukuruza, koji su otporni na visoke temperature i koji mogu uspevati pri nižoj vlagi bez padavina, čime podizanje temperature na globalnom nivou nikako neće ugrožavati uzgajanje tih sirovina.

Takođe, te komponente će zahtevati manje navodnjavanja, što je opet pozitivno, a obzirom da je pitke voda sve manje i manje, a biće korišćeno i manje sredstava za očuvanje žitarica tokom proizvodnje, što pozitivno utiče na okolinu, rekao je on.

Janković je objasnio da su se za brašno odlučili zato što ono ima takvu konzistenciju i strukturu da od njega mogu da se naprave različiti proizvodi- hleb, rezanci ili palačinke, ocenivši to kao veliku prednost, jer to ljudima obolelim od celijakije može zameniti 50 odsto proizvoda koje koriste u svakodnevnom životu.

Na pitanje kako su došli na ideju za taj proizvod, Janković odgovara da su članovi tima intolerantni na gluten i imaju celijakiju, zbog čega su se suočili sa nizom problema, dok sa druge strane, kako dodaje, na srpskom tržištu postoji samo nekoliko proizvoda koji se mogu svrstati da su bez glutena.

Objašnjavajući naziv proizvoda, Janković je naveo kako time žele da podstaknu sve da uživaju u ukusima svog detinjstva i u svim bakinim receptima, bez obzira da li mogu ili ne da vare gluten.

Cilj takmičenja je, navodi Janković, da tim osmisli proizvod i da ga dovedu do te mere da ukoliko dobiju dovoljno finanijskih sredstava, mogu da ga puste u proizvodnju, i tako se nađe na rafovima u marketima.

Srpski tim ove godine na takmičenju, osim Jankovića koji je student Poljoprivrednog fakulteta, čine i njegov kolega Vigor Ilić i koleginica Matea Taubner sa Akademije strukovnih studija.

Taubner je za FoNet navela da je ove godine novo što su timovi napravljeni iz dve instutcije i da se do sada pokazalo kako na nacionalnom, tako i na evropskom takmičenju da su one zaista doprinele najviše u dosadašnjem plasmanu na takmičenjima.

Taubner je navela da je Akademija strukovnih studija Beograd 2022. godine osvojila prvo mesto na evropskom takmičnju, dok je Poljoprivredni fakultet u Beogradu naredne godine osvojio drugo mesto.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu i predsednik Udruženja prehambrenih tehnologa Srbije Viktor Nedović, objasnio je za FoNet da je Ekotrofelija takmičenje koje je pre 25 godina zapravo začeto u Francuskoj kao nacionalno takmičenje, a onda se 2008. godine stvorila inicijativa da preraste u evropsko.

Nedović je naveo da je ideja samog takmičenja da se promoviše inovativnost studenata u nekoj ranoj fazi, podsetivši da je ono u startu bilo fokusirano pre svega na studente doktorskih studija i nekih mlađih kategorija, da bi kasnije, verovatno kroz razvoj same ideje, bilo utvrđeno da kod studenata doktorske studije već postoje neke zrele ideje koje su podeljene sa njihovim mentorima.

"Tako je na nivou Evropskog takmičenja doneta odluka, a mi smo kasnije implementirali kod nas, da zapravo ta kategorija studenta više ne bude ona ključna, odnosno da uopšte više ne učestvuje na takmičenju, već da to budu studenti na nivou master ili čak studenti osnovnih studija“, rekao je on.

On je ukazao da inovacija i sam proizvod moraju da ispunjavaju nekoliko bitnih uslova - mora da bude jestiv, da ispunjava kriterijume iz brojnih pravilnika koji definišu različite aspekte bezbednosti hrane, a isto mora biti dobro pripremljena prezentacija.

Prema njegovim rečima, studenti proizvod moraju predstaviti na način da bude prijemčiv i prihvatljiv za brojne slušaoce, da ne bude čisto naučna prezentacija njihovog eksperimentalnog rada u laboratoriji, već da da ima sve elemente jednog kratkog, jezgrovitog, brzog ubeđivanja da je to ono pravo.

On je istakao i značaj Udruženja prehambrenih tehnologa Srbije, koje pomaže da se kreira tehnička dokumentacija koja govori o svim relevantnim aspektima inovativnog prehrambenog proizvoda koji su studenti kreirali.

Nedović je dodao i da brojne organizacije učestvuju u podršci tom takmičenju, naglasivši da je poslednjih godina zabeležena izuzetno uspešna saradnja sa Helvetasom.

"Treba naglasiti da je ovo neka vrsta i povratne sprege ka univerzitetima i ukazati na činjenicu da razvoj inovacija podstiče preduzetnički duh kod studenata", rekao je Nedović.

Takođe, dodaje on, želja je da se studenti podrže u nekom najranijem delu razvoja tih sjajnih ideja, ne samo da bi bili uspešni na nacionalnom ili evropskom takmičenju, već da bi pokrenuli možda sopstveni biznis, osnovali start-up ili bili primećeni i postali deo neke prehrambene kompanije, koja je imala sluha i želi da investira u taj proizvod u budućnosti.

Tamičenje Ekotrofelija biće održano 7. i 8. oktobra u Kelnu. (kraj) vip/mv/dj