ISTANBUL -
Na 33. Evropskom kongresu o gojaznosti (ECO 2026), koji se od danas do 15. maja održava u Istanbulu, svetski stručnjaci, među kojima su i lekari iz Srbije, predstaviće najnovija naučna dostignuća u prevenciji i lečenju gojaznosti, jednog od najvećih globalnih zdravstvenih problema današnjice.
Na četvorodnevnom skupu biće predstavljena istraživanja i terapije usmerene na kontrolu telesne težine i lečenje dijabetesa, koji se smatra jednom od najčešćih posledica prekomerne telesne težine.
Među studijama koje će biti predstavljene nalazi se i istraživanje iz Velike Britanije, prema kojem tretmani zasnovani na hormonima inkretina mogu doprineti smanjenju telesne težine i rizika od zdravstvenih problema povezanih sa gojaznošću.
Nova studija, koja će takođe biti predstavljena na kongresu, pokazuje da je smanjenje godišnjeg radnog vremena za jedan odsto povezano sa smanjenjem stope gojaznosti za 0,16 odsto u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Biće predstavljeni i rezultati istraživanja objavljenog u Međunarodnom časopisu za istraživanje životne sredine i javno zdravlje, prema kojima oko 8.500 koraka dnevno može pomoći u održavanju telesne težine nakon dijete.
Kako je navedeno, programi za kontrolu telesne težine često podrazumevaju povećanje dnevnog broja koraka, ali se ističe da za gubitak težine tokom dijete nije dovoljna samo fizička aktivnost, već i kontrolisana ishrana sa smanjenim unosom kalorija.
Istraživanja pokazuju da veliki broj osoba sa prekomernom težinom ili gojaznošću, koje u početku smanje telesnu težinu, u roku od tri do pet godina ponovo dobije deo ili celokupnu izgubljenu kilažu.
Jedan od pokrovitelja kongresa je farmaceutska kompanija Novo Nordisk, iz koje upozoravaju da bi do 2030. godine više od milijardu odraslih moglo živeti sa gojaznošću, zbog čega je neophodno dodatno jačati prevenciju.
Iz kompanije navode da su kardiovaskularne bolesti, kao vodeći uzrok smrtnosti, tesno povezane sa gojaznošću i da se povećani rizik javlja već kod gojaznosti prvog stepena, odnosno kod indeksa telesne mase između 30 i 34,9.
Prema podacima koje je predstavio Novo Nordisk, između 60 i 70 odsto osoba sa gojaznošću ima i poremećaj metabolizma masti, što dodatno opterećuje kardiovaskularni sistem.
Kompanija je ukazala i da veliki broj zdravstvenih radnika izbegava razgovor sa pacijentima o mršavljenju, iako većina osoba sa gojaznošću očekuje da lekar pokrene tu temu. (kraj) elh/bom/mk
