“Tu je, na primer, izložba savremene umetnosti koja govori o klimi, o životnoj sredini, takođe o interakciji čoveka sa prirodom, a postoje i dizajnerska rešenja o ekološkom dizajnu”, kazala je ona.

Prema njenim rečima, Klima bijenale je usmeren na podizanje svesti o ekološkim temama i davanje većeg umetničkog pristupa klimi, kako bi ljudi razumeli o čemu je ta ogromna tema, koja ima toliko različitih aspekata i detalja i kako joj se može pristupiti na veoma ljudski način i kroz interakciju.

Govoreći o izložbi “U šumi. Pogledi na šumske ekosisteme”, Polems je kazala da trenutno postoji mnogo stvari koje i dalje ne znamo o šumama, koje još ni naučnici nisu razumeli.

“To je iznenađujuće, jer ako zajedno izračunamo, šume čine skoro jednu trećinu sveta, a ako pogledate Austriju, na primer, ona je više od 50 odsto prekrivena šumom”, ukazala je ona.

Predstavljajući instalaciju umetnika Rodriga Arteage iz Čilea “Grit”, koja je sačinjena od dela krošnje drveta koje je isečeno u komade i ojačeno metalnim šipkama tako da podržava celinu, Polems je objasnila da je to drvo iz bečkih šuma.

“To je mrtvo drvo, a mrtvo drveće je veoma važan element za ekosistem, zato što ga mnogo sićušnih insekata i životinja koristi za svoje stanište, ali iz njega izvlači i veoma bitne hranljive materij”, naglasila je ona.

Kako je napomenula, u mnogim šumama se ne čuva mrtvo drvo, već se iznosi iz šume, što nije nužno dobro za šumu, jer to može uzrokovati nedostak hranljivih materija.

“Arteaga je pokazao kako pokušavamo da održimo ekosistem u životu, pokušavajući da ga stabilizujemo sa veoma krhkim i često kontradiktornim sistemom”, kazala je Polems.

Predstavljajući infracrvene fotografije Ričarda Mosa, Polems je istakla da one govore o ekološkom masakru u brazilskoj prašumi.

“Ljudi brazilsku ili uopšte prašumu nazivaju zelenim plućima Zemlje, jer imaju ogroman uticaj na globalnu klimu. Trenutno su te šume pod velikim udarom zbog industrijskog stočarstva, na primer plantaža soje, krčenja šuma i vađenja vode, a Mos je napravio multispektralnom kamerom ogromne fotografsije krize koja se dešava u brazilskim prašumama”, objasnila je ona.

Prema njenim rečima, to su stvari koje nikada ne bismo mogli da vidimo sopstvenim očima, jer često ta područja nisu bezbedna za ljude da uđu ili ih je veoma teško videti spolja.

Kako je kazala, različitim bojama su prikazane oblasti pokrčenih šuma, a na pojedinim slikama Mos je ifracrvenom kamerom uspeo da uhvati područja sa vatrom u zemlji.

“Kada korenje drveća postane isuviše suvo, ono zapravo može da izgori pod zemljom”, ukazala je Polems. (kraj) is/kt/bdr

Tekst je nastao u okviru projekta "Puls Evrope" koji finansira Evropska unija u Srbiji