Vojvodina ima sve da postane jedna od žitnica Evrope — vodu, zemlju, vredne domaćine i znanje. Potreban nam je sistem koji će to bogatstvo pretvoriti u sigurnu proizvodnju, izvoz i život naših porodica.
U Novom Bečeju doživeo sam nešto što se ne može naručiti, organizovati niti režirati.
Dočekali su nas naši članovi i simpatizeri Pokreta Snaga Srbije, a tokom šetnje prilazio nam je veliki broj građana — da se pozdravimo, razgovaramo, fotografišemo i, što je najvažnije, da čujemo šta ih muči i čemu se nadaju.
I upravo tu, u srcu plodne Vojvodine, postavlja se pitanje na koje Srbija više ne sme da nema odgovor:
Kako je moguće da pored Tise i Dunava naša polja i dalje zavise od toga hoće li pasti kiša?
Imamo vodu. Imamo najplodniju zemlju. Imamo vredne domaćine. Imamo znanje. A danas imamo i tehnologiju o kojoj prethodne generacije nisu mogle ni da sanjaju.
Srbija zato mora da pokrene veliki nacionalni program navodnjavanja — od kanala i akumulacija do sistema „kap po kap“, senzora, satelitskog nadzora i veštačke inteligencije.Ako je Izrael od pustinje napravio poljoprivredno čudo, šta tek Srbija može da napravi od Vojvodine!
Naš seljak ne sme više da gleda u nebo i čeka kišu. On mora da zna koliki će prinos imati, kome će prodati proizvod i koliko će za njega dobiti. Mora da ima sigurnost da od svog rada može dostojanstveno da živi, podigne porodicu i ostavi imanje svojoj deci.
To je prava borba protiv odlaska mladih iz Srbije.
Kada sin i ćerka vide da na porodičnoj zemlji mogu da stvore bolji život nego negde daleko od svoje kuće, onda ostaju. Tada se rađaju deca, oživljavaju sela i raste Srbija.
Zato za mene agrar nije samo pitanje poljoprivrede. To je pitanje ekonomije, demografije i opstanka Srbije.
OD POTKOVICA IZ PEĆI DO KARUCIJADE U NOVOM BEČEJU
A onda mi je Novi Bečej priredio jedno veliko i emotivno iznenađenje.
Na takmičenju fijakera i prelepih konja domaćini su me podsetili na nešto što sam i sam gotovo zaboravio.
Pre više od pola veka, u Peći, u našim porodičnim pogonima proizvodili smo, pored ostalog, potkovice za konje koje su stizale čak do Austrije i Nemačke.
Kasnije je i BK televizija imala posebnu emisiju „Konji ponovo jure“, kojom smo promovisali konjarstvo i podržavali konjičke klubove širom Srbije i tadašnje Jugoslavije.
I onda, posle toliko decenija, sretnete ljude koji pamte čak i ono što ste vi sami zaboravili.
Domaćini su mi uručili zlatnu medalju i pehar kao priznanje porodici braće Karić, a priredili su mi i počasna tri kruga na takmičenju, uz aplauz učesnika i građana.
Nisam to očekivao.
I upravo zato mi toliko znači.
Takvo poštovanje ne može da se kupi niti naruči. Ono se stvara decenijama — radom, delima i odnosom prema ljudima.
Konj je vekovima bio prijatelj srpskog domaćina. I zato moramo da čuvamo ovakve manifestacije i našu tradiciju.
Ali tradicija se ne čuva tako što živimo u prošlosti.
Najbolje iz naše tradicije moramo da spojimo sa najboljom tehnologijom budućnosti.
To želim i za Novi Bečej i za celu Srbiju: da sačuvamo korene, ali da naša deca žive u najmodernijoj zemlji Evrope.
Pokret Snaga Srbije nastavlja da obnavlja svoju organizaciju širom zemlje. Na izbore želimo da izađemo sa jasnim programom: manja i efikasnija država, snažna domaća proizvodnja, savremeni agrar, nove fabrike, porodični biznis i uslovi da mladi svoju budućnost grade ovde.
Ne treba nam Srbija podeljena na „naše“ i „njihove“.
Treba nam Srbija u kojoj ćemo okupiti svakoga ko zna, može i hoće da radi za svoju zemlju.
Hvala od srca Novom Bečeju, domaćinima Gospojine i Karucijade, našim članovima i simpatizerima i svakom čoveku koji nam je prišao, pružio ruku i rekao šta misli.
Da vas Bog čuva i da ste nam živi i zdravi na mnogaja ljeta!
.jpg "Zlato za Anđeliju i Aleksu")
