Tim sporazumom BiH je organizovana kao država tri konstitutivna naroda i ostalih, i dva entiteta - RS i Federacije BiH, kao i Brčko distrikta. Iako je Dejtonski sporazum doneo mir, i posle 30 godina postavlja se pitanje funkcionalnosti tako složenog sistema.

Dejtonski sporazum parafirali su tadašnji predsednici Srbije Slobodan Milošević, BiH Alija Izetbegović i Hrvatske Franjo Tuđman, u prisustvu tadašnjeg američkog državnog sekretara Vorena Kristofera, uz koga su glavni američki posrednici bili Ričard Holbruk i general Vesli Klark.

Dejtonski sporazum zvanično je potpisan 14. decembra 1995. godine u Jelisejskoj palati u Parizu.

Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji Ujedinjenih nacija, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS, uz međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje sporova isključivo na miroljubiv način.

Originalni primjerak Dejtonskog sporazuma izgubljen je u Predsedništvu BiH, a kako podseća Radio Slobodna Evropa, u Sarajevo ga je doneo Alija Izetbegović, tadašnji predsednik Predsedništva BiH i jedan od potpisnika. Nestanak tog dokumenta prijavio je u februaru 2008. tadašnji član Predsedništva Željko Komšić, ali originalni primjerak Dejtonskog sporazuma još nije pronađen.

Skupština Savezne Republike Jugoslavije je 13. novembra 2002. godine ratifikovala Dejtonski sporazum, čime je SRJ poručila da nema teritorijalnih pretenzija prema BIH i da se u potpunosti pridržava odredbi iz Dejtona.

Za razliku od RS, u Federaciji BiH danas nije neradan dan, jer nema ni zakona na nivou BiH o praznicima, već ih određuju entiteti.

Javni medijski servis BHT najavio je specijalnu emisiju posvećenu Dejtonskom sporazumu, uz učešće predstavnika sva tri naroda, koja bi trebalo da odgovori gde je danas BiH i koliko je funkcionalna država, šta je Dejton doneo, a šta ostavio kao nerešeno nasleđe, da li su ustavne i institucionalne reforme moguće i da li je evropski put realna perspektiva BiH.

Istoričar Miloš Ković izjavio je jutros u programu RTRS da, iako je Dejtonski sporazum doživljavan kao iznuđen, ljudi su ipak dobili mir, a "i najgori mir je bolji od 'najboljeg' rata".

Prema njegovom mišljenju, rušenje Dejtona počelo je, međutim, neposredno posle potpisivanja tog sporazuma.

"Visoki predstavnik je zamišljen kao neka vrsta kolonijalnog upravnika, a 'bonska ovlašćenja' su mu dala veliki uticaj. Smenjeni su mnogi, ukinute 83 nadležnosti RS. Visoki predstavnik je uzeo za pravo da menja Ustav Srpske i da menja demokratski izabrane predstavnike", kazao je Ković. (kraj) vem/dj