Hil je rekao u intervjuu za N1 da je pravo ljudi je da se slobodno okupljaju, ali je ocenio da su neki od učesnika protesta protiv rudarenja litijuma proruski orijentisani, te da njih ne brine litijum, već kretanje Srbije prema Zapadu.

"Sloboda okupljanja je suštinski važan element demokratije i mi to glasno podržavamo. Ipak, u vezi sa nekim demonstracijama protiv litijuma, mnogi od demonstranata bili su klasični ekološki demonstranti, čije se mišljenje razlikuje od vlasti i nekih investitora. Zbog toga je predsednik Rio Tinta došao u Srbiju, proveo neko vreme slušajući ljude i pokušao da odgovori na neka pitanja. To je normalan proces, da građani izražavaju svoje preokupacije. Međutim, ima i drugih elemenata. Ako pogledamo neke od učesnika – ne svi – to su oni koji se ne bave toliko preokupacijama Srbije, već preokupacijama drugih, konkretno Rusije. Da sam ja Srbin, bio bih zabrinut", kazao je Hil.

Povodom optužbi da SAD podržavaju neke od tih demonstracija, Hil je rekao da se trude da to ne bude slučaj.

"Nismo sto odsto uspešni u tome, ali se zaista trudimo da ne dođe do situacije da SAD, a posebno američki poreski obveznici, ne finansiraju internu debatu unutar srpskog naroda. Nisam siguran da te iste standarde poštuju Rusi, i vidimo puno proruskog raspoloženja na tim demonstracijama. Ponavljam, to možda nije većina, ali postoji", kazao je Hil.

Prema njegovim rečima, jasno je da Rusiju ne zanima ni litijum ili druge stvari koje bi mogle da Srbiju povedu prema Zapadu.

"Nije slučajno da je nemački kancelar (Olaf Šolc) bio u Srbiji, kao i druge vodeće zapadne kompanije. Litijum se, inače, eksploatiše u ovom trenutku u SAD i više evropskih zemalja, među kojima je i Nemačka. To je deo budućnosti, i budućnost ekonomije, budućnost saobraćaja. Biće to veliki faktor i Srbija ima priliku da učestvuje u toj budućnosti i mislim da je to prilika za Srbiju. Ipak, o tome će Srbi morati da odluče. Ono u čemu se ne slažem sa nekim ljudima, ja ne vidim šta Rusija radi, ne ulaže u Srbiju, već naprotiv, Rusija pokušava da uspori svako kretanje Srbije prema Zapadu", kazao je Hil.

Hil je rekao da ne sumnja uopšte da je Srbija "zapadnjačka zemlja", u kojoj narod gleda prema Zapadu.

"Srbija ide prema Zapadu i dospela je dalje nego što je to bio slučaj u prošlosti. Neki od odnosa koji se razvijaju, uključujući sa SAD, ali i sa Francuskom i drugim zemljama su jasan znak da se Srbija, po mom mišljenju, kreće u dobrom pravcu", kazao je Hil, koji je govorio i o dijalogu Beograda i Prištine, kao i o vladavini prava i slobodi medija u Srbiji, te o mogućnosti da srpskim državljanima budu ukinute vize za putovanje u SAD.

Prema rečima Hila, veliko pitanje za srpski narod i za svaku vlast u Srbiji je kada će Srbija ostvariti svoje ambicije da uđe u Evropsku uniju (EU).

"Kao Amerikanac, često iznosim stavove o EU, iako to nije naš posao, ali ja bih voleo da se to desi što pre", kazao je Hil, smatrajući i da je EU "jasno stavila do znanja Srbiji i drugim zemljama da joj je stalo do njihovog učlanjenja, ali da želi da pre toga reši svoje probleme".

Hil je rekao da će Srbija morati da poradi na nekim domaćim pitanjima, poput vladavine prava, nezavisnosti medija, ali i drugih stvari, ali nije želeo da se izjasni o tome šta bi Vlada Srbije trebalo konkretno da uradi da bi zahtevi EU u vezi sa vladavinom prava bili ispunjeni.

"To nije jednostavna problematika i ako se bolje pogleda, puno je tu pitanja za svaku vlast i nije moje da se javno izjašnjavam o tome da li bi vlada trebalo da uradi više, ili manje, to je nešto što bi vi trebalo da ustanovite u jednoj zdravoj debati, na domaćem planu i to se u izvesnoj meri dešava u parlamentu, posebno u domenu pravosuđa. Ono što mogu da vam kažem je da SAD želi da pomogne pravosuđu", rekao je Hil.

Hil je ocenio i da su određene promene u Srbiji vidljive u pogledu spoljne politike, a kao primer je naveo to što Srbija "mnogo jasnije podržava Ukrajinu i osuđuje rusku agresiju".

"Srbija je osudila agresiju u prošlosti i nastavlja da je osuđuje, ali mislim da je Srbija bila veoma jasna u pomaganju Ukrajini, uključujući i u domenu električne mreže, jer Rusi i dalje bombarduju civilnu električnu infrastrukturu. Srbija je veoma jasna, prisustvovala je važnim sastancima u vezi sa Ukrajinom i to je veliki korak unapred i nešto što zaslužuje širu pohvalu", kazao je on.

Povodom dijaloga Beograda i Prištine, Hil je rekao da smatra da je potrebna normalizacija Srbije i Kosova - da "granica ne bude granica koja deli dve zemlje, već granica koja olakšava komunikaciju".

"To je najbolje za sve, uključujući narod na Kosovu i narod Srbije. Dakle, nadam se da će se taj proces, koji vodi ambasador (Miroslav) Lajčak, nastaviti... Tu se ne radi o visokoj politici, već je narodu potrebno objasniti kako će to da izgleda. Da li će imati bolnice, da li će moći da se školuju na srpskom jeziku. Ljudi imaju pravo da znaju te stvari, to su pitanja regulisana u okviru Zajednice srpskih opština, ja i moja vlada bismo želeli da se to i realizuje", rekao je Hil i istakao da su srpske vlasti u okviru dijaloga imale vrlo konstruktivan pristup i da bi voleo da se to nastavi.

Govoreći o medijskoj situaciji u Srbiji, Hil je ocenio da postoji velika podela medija - jedan mediji ima potpuno suprotan stav od drugih.

"Voleo bih da ima manje polarizacije, da se konkretne teme posmatraju na pojedinačan način, umesto da budu samo protiv vlasti ili za vlast. Inače, u novembru idu američki izbori i kod nas postoji isto tako polarizacija. To je nešto što ne pogađa samo Srbiju i odraz vremena u kome živimo", kazao je Hil.

Na pitanje da li će SAD ikada ukinuti vize za građane Srbije, Hil je rekao da je to teško pitanje, a voleo bi da se to dogodi, kao što je slučaj sa Korejom ili Poljskom.

"Vremenom, sa boljom ekonomijom – ne potcenjujte značaj bolje ekonomije u mnogim poljima, na primer političkim reformama, ili čak viznim reformama – sve se ređe dešavalo da ljudima u Koreji koji su podnosili zahtev za izdavanje vize taj zahtev bude odbijen. Na kraju, odlučeno je da se ukinu vize za građana Koreje. Voleo bih da se nešto slično desi i sa Srbijom. Isto se dogodilo u Poljskoj. Kada sam ja bio tamo, vize su bile osetljiva politička tema, između ostalog i vize za Ameriku. Danas Poljacima nije potrebna viza. Voleo bih da i ovde bude isto", kazao je Hil. (kraj) vem/bdr