Građani i studenti su u novu 2025. godinu ušli tišinom za poginule u padu nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, a završavaju ju je akcijom "Raspiši pobedu", kojom su na trgovima gradova širom Srbije sa građanima uspostavili mrežu saradnje za buduće akcije koje bi trebalo da nateraju vlast da raspiše vanredne parlamentarne izbore.

Studenti su svojom akcijom prikupili 393.045 potpisa građana za samo jedan dan.

Blokade su počele sa četiri zahteva - objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice, odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih studenata i mladih na protestima povodom pada nadstrešnice, podnošenje krivičnih prijava protiv napadača na studente i profesore i njihovo procesuiranje i povećanje izdvajanja iz budžeta Srbije za materijalne troškove državnih visokoškolskih ustanova od 20 odsto.

Državni vrh, a pre svega Vučić, tvrdio je da su svi zahtevi ispunjeni, nudio je izbore i referendum o svojoj smeni, na šta studenti nisu pristajali - tvrdeći da zahtevi nisu ispunjeni, da je "kraj kada oni kažu da je kraj", a da je "šef države - nenadležna institucija".

Širom Srbije organizovane su akcije odavanja počasti žrtvama tragedije u Novom Sadu, ali sve češći su napadi na studente, pa je zbog jednog od najbrutalnijih, kada su članovi SNS studentkinju napali bejzbol palicom i polomili joj vilicu, tadašnji premijer Miloš Vučević bio prinuđen da podnese ostavku, koja je povukla i pad Vlade.

Studentima u blokadi pridružili su se i prosvetni radnici, pa drugo polugodište nije počelo u većini škola u državi, a 24. januara organizovan je i generalni štrajk.

Od novembra 2024. godine i pada nadstrešnice, kao i početka studentskih blokada do beogradskog martovskog protesta "15 za 15", studenti su na 24 sata blokirali Autokomandu u Beogradu pešačili do Kragujevca, u Nišu proglasili "Studenstki edikt, blokirali su mostove u Novom Sadu, Beogradu, blokirali Radio-televiziju Srbije i magistrale širom Srbije.

Beogradski protest u martu se smatra najvećim u novijoj istoriji Srbije, sa skoro 400.000 ljudi na ulicama, dok su policijske procene govorile o 107.000 učesnika.

Sa beogradskog protesta studenti su i zvanično zatražili raspisivanje izbora, što je Vučić dočekao rečima - "a sada sam nadležan".

Uoči martovskog skupa u Beogradu, grupa pristalica vlasti, koja je tražila da fakulteti ponovo počnu da rade, postavila je šatore u Pionirski park, a to “naselje”, pogrdno nazvano "Ćacilend", u međuvremenu je prošireno i na Trg Nikole Pašića, ispred Doma Narodne skupštine iako fakulteti više nisu blokirani.

Tokom petnaestominutne tišine na Slaviji 15. marta, kojom je odata počast poginulima u padu nadstrešnice, skup je prekinuo čudan zvuk, a učesnici protesta optužili su vlast da koristila neku vrstu soničnog oružja.

Stranka Srbija centar, ocenila je da se radi o sredstvu prinude sa izuzetno opasnim posledicama po zdravlje ljudi, čija ni nabavka ni upotreba nije predviđena nijednim važećim zakonom ili aktom Srbije, zbog čega se tražila odgovornost ministra Ivice Dačića.

Parlamentarna opozicija, zalažući se od početka krize za koncept vlade narodnog poverenja, nije želela da učestvuje na konsultacijama o novoj SNS-SPS vladi na koju je, posle ostavke Vučevića, pozivao Vučić.

U aprilu studenti u blokadi okreću se briselskim institucijama, pa jedna grupa maratonaca ide do Brisela, a druga pokreće akciju "Tura do Strazbura" i vožnju biciklima do Evropskog parlamenta kako bi ukazali na situaciju u Srbiji.

U Beogradu u isto vreme studenti u blokadi na dve nedelje blokiraju zgradu Radio-televiziju Srbije - od 14. do 28. aprila, tražeći da se pokrene novi proces izbora članova REM ili da se RTS ugasi.

Rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić suočava se sa kampanjom tabloida, jer postupanjem i profesorskim integritetom zastupa i brani vrednosti Univerziteta u Beogradu − studente i profesore "koji su ustali protiv urušavanja i poništavanja slobodoumnosti, autonomije univerziteta, prava na ljudsko dostojanstvo i na život po meri čoveka".

Vlast je, da bi odgovorila na martovski skup studenata, ispred Doma skupštine Srbije, organizovala trodnevno okupljanje "Ne damo Srbiju", čiji je cilj bio promocija Pokreta za narod i državu.

U aprilu je izabrana i nova Vlada Srbije na čijem je čelu javnosti malo poznati profesor Medicinskog fakulteta Đuro Macut.

Srbija je početkom maja obeležila dvogodišnjicu stradanja dece i mladih ljudi u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i selima Dubona i Malo Orašje. Blokade i protesti su nastavljeni svakodnevno odavanjem 16-minutne počasti žrtvama novosqadske tragedije.

Vučić se suočio sa kritikama pojedinih evropskih država zbog prisustva vojnoj paradi u Moskvi 9. maja, a kolale su glasine i da je prethodno napravio diplomatski gaf pokušajima uđe na donatorsku večeru Republikanske stranke na imanju američkog predsednika Donalda Trampa na Floridi.

Početkom juna u Zaječaru i Kosjeriću su održani lokalni izbori, na kojima je pobedila vladajuća Srpska napredna stranka, ali se pokazalo da su studentske akcije "promešale" karte u raspodeli odborničkih mandata.

U Pionirskom parku "studenti koji žele da uče" zapretili štrajkom glađu ukoliko ne počne školska godina, što se ne dešava, jer je komunikacijom premijera i rektora postignut dogovor o početku onlajn nastave, što je bio put ka normalizaciji nastave na fakultetima.

Novi beogradski protest studenti organizuju 28. juna, ali ovog puta "građanima daju zeleno svetlo"
da preuzmu proteste od studenata.

Masovni protest u Beogradu završen je sukobima sa policijom, povredama i hapšenjima. Studenti u blokadu optuživali su policiju za brutalnost, a vlasti demonstrante. Vučić je tvrdio da je rečenica "imate zeleno svetlo" direktan poziv za građanske sukobe i napade na policiju, poručujući da "vreme odgovornosti dolazi".

Poslanici Narodnog pokreta Srbije poslednjeg dana juna podnose zvanično zahtev za raspisivanje izbora.

Studentsko "zeleno svetlo" prihvatili su zborovi građana, pa su redovno blokirali saobraćajnice, pešačke prelaze, čitave delove opština kao u Zemunu, prebacivali i "vozali kontejnere" nadmudrujući se sa odredima žandarmerije, policijske brigade.

Tokom jula i avgusta protesti postaju nasilniji, pale se i lome prostorije Srpske napredne stranke, dok policija pojačava represiju, tvrdeći da se brane od demonstranata.

Vlasti su dodatno zaoštrile tenzije organizovanjem kontraskupova i kampova oko ključnih institucija u Beogradu - odnosno širenjem "Ćacilenda".

Istraživački novinari su među "stanovnicima" tog šatorskog naselja identifikovali osobe povezane sa organizovanim kriminalom, a uz podršku lokalnih vlasti i policijsku zaštitu, kampovi su postali zabranjeno mesto za medije, ali vrlo često i za obične prolaznike.

Od početka protesta u Srbiji, prema podacima različitih organizacija civilnog društva, privedeno je više od 1.000 ljudi, a 12 se krivično goni po optužbama za navodno rušenje ustavnog poretka, od kojih je šestoro u egzilu.

U julu je predsednik Aleksandar Vučić pomilovao optužene za teško nasilje nad demonstrantima, uključujući četvoricu pristalica SNS koji su brutalno pretukli jednu studentkinju. Pomilovana je i žena optuženu za pokušaj ubistva uletanjem automobilom u masu demonstranata.

Vlasti nisu ozbiljno istražile navode o policijskom zlostavljanju, od prekomerne upotrebe sile na protestima do prebijanja i pretnji seksualnim nasiljem koje je prijavila studentkinja.

Nije bilo pomaka ni u istrazi o navodnoj upotrebi zvučnog oružja na protestu 15. marta, niti o izveštajima o primeni špijunskog softvera protiv novinara i branitelja ljudskih prava.

Sa septembrom i početkom nove školske godine, deluje da su se smirile tenzije, okupljanja i protesti.

U oktobru su, posle više odlaganja, stupile na snagu američke sankcije NIS zbog ruskog većinskog vlasništva u toj naftnoj kompaniji.

Beogradski sajam knjiga je održan uz bojkot najvećih izdavača, a Narodno pozorište je zatvoreno na samom početku sezone, navodno zbog protivpožarne zaštite, u vreme pobune glumaca zbog imenovanja desničara Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora pozorišta.

Godišnjica novoadske tragedije obeležena je 1. novembra velikim komemorativnim skupom u tom gradu, a godina je prošla bez zvanično utvrđene odgovornosti bilo koga za pad nadstrešnice i pogibiju 16 ljudi.

Do sada nije počelo nijedno suđenje povodom te tragedije, iako su tužilaštva u Beogradu i Novom Sadu pokrenula u međuvremenu tri zasebna postupka. Optužnicom Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Novom Sadu bili su obuhvaćeni i bivši ministar građevinarstva Goran Vesić i direktorka Infrastruktura Železnica Srbije” u vreme tragedije Jelena Tanasković, ali je postupak protiv njih obustavljen, a optužnica je potvrđena u delu kojom se tereti sedam osoba.

Tužilaštvo se žalilo na takvu odluku suda.

Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije VJT u Beogradu je 4. marta podiglo optužnicu protiv tri osobe iz Infrastruktura Železnica Srbije i Komisije za tehnički pregled Železničke stanice u Novom Sadu zbog sumnje da su njihovi propusti u uzročno-posledičnoj vezi sa tragedijom, ali je vrhovni javni tužilac doneo rešenje o supstituciji, kojim je ovlastio Javno tužilaštvo za organizovani kriminal da dalje postupa u tom predmetu.

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal formiralo je krajem februara Udarnu grupu za istraživanje tokova novca u projektu “Modernizacija i rekonstrukcija mađarsko-srpske železničke pruge", a početkom avgusta na osnovu te istrage došlo je do hapšenja najpre šest osoba, među kojima je bio i bivši ministar građevinarstva Tomislav Momirović.

Majka mladića poginulog u padu nadstrešnice Dijana Hrka štrajkovala je glađu 16 dana u Beogradu tražeći odgovornost za smrt 16 osoba i raspisivanje izbora. Glađu je štrajkovao i autoprevoznik Milomir Jaćimović u Novom Sadu, jer mu je vlast oduzela autobuse kojima je prevozio studente i građane na proteste širom Srbije.

Neformalna Anketna komisija za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice zaključila je da je reč o posledici delovanja organizovane kriminalne grupe i da postoje osnovi sumnje da se na čelu te kriminalne grupe nalazi sam Vučić.

Poslednje nedelje decembra, Vučić je zahvalio pristalicama svoje stranke koji su od aprila boravili u šatorima ispred Skupštine Srbije i Pionirskog parka, pa su beli šatore u jednoj noći zamenjeni "božićnim seocetom".

Šef države je ponovio da je "nadležna institucija" za raspisivanje izbora, najavljujući da će to učiniti krajem 2026. godine ili neki mesec ranije kako bi izašao u susret studentima u blokadi.

Agencija Fitch potvrdila je u julu BB+/pozitivni izgledi rejting Srbije, a javni dug na kraju oktobra iznosio je 38,16 milijardi evra ili 43,1 odsto BDP.

Strane direktne investicije su u 2025. zabeležile značajn pad na samo 1,49 milijardi evra, a rast privrede biće na nivou od 2,3 odsto BDP, umesto planiranih tri odsto.

Prosečna mesečna zarada u Srbiji u septembru, bez poreza i doprinosa izosila je 109.147 dinara, penzija je 56.800 dinara, dok je minimalna zarada vanredno povećana u oktobru i sada je na nivou od 62.000 dinara.

Rad Novinske agencije FoNet i medijsku scenu u 2025. obeležila je iznenadna smrt direktora i glavnog i odgovornog urednika Zorana Sekulića.

"Učen sam onom novinarstvu koje je počivalo na principu da su činjenice svete, a komentari slobodni. Danas živimo u vremenu u kome, nažalost, činjenice više nikog ne interesuju. Pa ni u medijima, u najvećoj meri. Ljudi se danas opredeljuju prema emocijama i uverenjima", govorio je Sekulić.

Dobitnik je OEBS nagrade za ličnost 2012 godine, Francuska ga je odlikovala ordenom Legije časti u rangu viteza, a predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer odlikovao ga je Ordenom za zasluge SR Nemačke. (kraj) vip/ivt/dj