Sagovornik FoNetovog serijala Stigma, objašnjava da ti radnici, koji uglavnom stižu sa Istoka, nisu došli nikome da uzmu posao, već da popune mesta za koja nema dovoljno domaće radne snage.

"Naši ljudi polaku shvataju da je to radna snaga koju moramo da uvezemo, ali to ih ne sprečava i da upućuju zlurade komentare po pitanju njihovog jezika, sporazumevanja i toga što ponekada ne mogu da se snađu u saobraćaju. Često ispod nekih vesti na internetu vidimo gomile uvredljivih komentara na račun tih vozača ili dostavljača", navodi Turinski.

On ističe da bi, ukolko postoji legalna boravšna dozvola, uslovi za rad i sama zarada trebalo bi da budu jednaki kao i za domaću radnu snagu, ali to u praksi nije uvek tako.

"Kada govorimo o dostavi, na primer, tu zarade mogu da budu zaista visoke. U skladu sa utrošenim vremenom, ukoliko radite puno, puno ćete i zaraditi. Pitanje je za ove ljude koje dođu iz inostranstva da li celokupna zarada koju ostvare tokom meseca ostaje njima ili moraju da daju deo nekoj agenciji koja posreduje između njih i poslodavaca", objašnjava Turinski.  

Ipak, čini se da je za neke od njih srpska plata više nego dovoljna.

"Prema onome što čujemo, ljudi iz Nepala kažu da je zarada koju ovde ostvare njima pravo malo bogatstvo i da oni pola od svoje plate šalju kući svojima", navodi sagovornik FoNeta.

Prema rečima Turinskog, "uvoz" stranih radnika iz godine u godinu raste i neće prestati, pa je broj radnih dozvola u poslednjih pet godina dostigao između 100.000 i 150.000. Oni rade kao dostavljači, vozači gradskog prevoza, čiste, rade na građevini...  

Poslodavci imaju obavezu da tim radnicima obezbede smeštaj. Ipak, ukazuje Turinski, u stanovima, kućama i sobama nekada bude smešteno i duplo više osoba nego što je prikladno za taj prostor.

"To nisu idealni uslovi, ali ovi ljudi uglavnom  imaju neki određen viši cilj, pa im ni to zapravo nije problem. Sa druge strane, ja ne znam da li su u stanju da se izbore za neke bolje uslove", naveo je Turinski.

On napominje da je uvoz radnika nužnost, ukoliko se ekonomija razvija. ipak, poručuje da je važno i kako je sve to regulisano i na koji način se zapravo koristi ta radna snaga.

"Ukoliko je koristimo pametno, bićemo zemlja koja se razvija, ali ukoliko to zloupotrebljavamo i vidimo kao jedini način za rešenje deficita radne snage, to je već problem", zaključio je Turinski u razgovoru za FoNet. (kraj) djv/bom/dj