„Gotovo je nemoguće izbeći duvanski dim i aerosole duvanskih, nikotinskih i srodnih proizvoda u ovom trenutku“, rekao je Piljić.

Prema njegovim rečima, glas nepušača se godinama nije dovoljno  čuo, ipak, naglašava da Nacionalna inicijativa nepušača Srbije ne zagovara sukob između pušača i nepušača, već zaštitu prava na zdrav život.

"Svako ima pravo na slobodu izbora, ali kada je pušenje u pitanju, to pravo prestaje onog trenutka kada ugrožava pravo drugih na zdravlje", istakao je on.

Kao ogroman problem on izdvaja pušenje tamo gde je ono najstrože zabranjeno - u  zravstvstvenim ustanovama. U vezi sa kršenjem tog pravila,  goto svakodnevno, stižu i brojne prijave.  

"Najveći procenat pušača je među srednjim medicinskim kadrom. Mi imamo zakon koji podrazumeva potpunu zabranu, odnosno ograničenje pušenja na radnim mestima, a posebno strogo ograničava pušenje u zdravstvenim ustanovama, obrazovnim ustanovama, ustanovama kulture, javnom prevozu. To su mesta gde ne sme da postoji izolovana, izdvojena prostorija i gde je zabranjeno pušenje čak na čitavoj parceli, bilo da se radi o bolnici, školi, fakultetu", podsetio je Piljić. 

Ukazujući da se pušenje često relativizuje poređenjem sa drugim društvenim problemima, porocima ili zagađenjem vazduha, Piljić ukazuje da je reč o problemu koji se može rešavati konkretnim merama u relativno kratkom roku.

Piljić je podsetio da Srbija još od 2005. godine ima obaveze preuzete ratifikacijom Okvirne konvencije Svetske zdravstvene organizacije o kontroli duvana, ali da je do sada primenjen samo deo predviđenih mera.

Govoreći o zakonskim rešenjima, on je naglasio da cilj nije potpuna zabrana pušenja, već ograničavanje upotrebe duvanskih, nikotinskih i srodnih proizvoda na mestima gde je zaštita javnog zdravlja prioritet.

„Ne ide se ka totalnoj zabrani, već ka zabrani pušenja na zatvorenim javnim mestima i na pojedinim otvorenim prostorima gde se okuplja veliki broj ljudi“, objasnio je Piljić.

On smatra da je socijalni aspekt ovog pitanja veoma izražen u Srbiji, ali podseća da su slične dileme postojale i u drugim evropskim i svetskim zemljama pre uvođenja restriktivnijih mera.

Piljić je ukazao da je Srbija, uz Republiku Srpsku, ostala među poslednjim evropskim sredinama koje još nisu uvele sveobuhvatnu zaštitu građana od izloženosti pasivnom i aktivnom pušenju u zatvorenim javnim prostorima. 

Prema njegovom mišljenju nepušači su u nepovoljnijem položaju u Srbiji od pušača.  "Mnogi nepušači izbegavaju da gostu kažu da se u njihovom domaćinstvu ne puši, što pokazuje koliko je društveno prihvaćeno prilagođavanje pušačima“, naveo je Piljić.

On je rekao da Nacionalna inicijativa nepušača Srbije razgovara sa domaćim i međunarodnim partnerima, kao i sa Ministarstvom zdravlja, od kojeg je dobila uveravanja da će kontrola duvana u narednom periodu biti jedan od prioriteta.

„Prevencijom pušenja preveniramo gotovo sve bolesti. Ponavljam, nema organa u ljudskom telu koji ne pati zbog aktivnog ili pasivnog pušenja. Zato je ulaganje u prevenciju pušenja istovremeno ulaganje u zdravlje građana, kvalitet života i budućnost celog društva“, poručio je Piljić. (kraj) djv/bom/dj