BEOGRAD -
Bubrezi imaju jednu od najvažnijih uloga u organizmu, filtriraju krv i omogućavaju izlučivanje štetnih materija i viška tečnosti - zato je njihovo pravilno funkcionisanje usko povezano sa opštim zdravstvenim stanjem, naročito sa metaboličkim bolestima poput tipa 2 dijabetesa i gojaznosti.
GLP -1 lekovi postaju sve češći izbor u lečenju dijabetesa tipa dva i gojaznosti, pa sve više pažnje privlači pitanje njihovog uticaja na zdravlje bubrega.
"Bolesti bubrega, kardiovaskularne bolesti i metabolički poremećaji međusobno su tesno povezani jer dele iste faktore rizika", objašnjava specijalista nefrologije glavni medicinski direktor Američkog fonda za bubrege (American Kidney Fund) Pranav Garimela.
Prema njegovim rečima, gojaznost, dijabetes, arterijska hipertenzija i hronična upala zajedno doprinose oštećenju bubrega i kardiovaskularnog sistema. Garimela podseća da postoji i medicinski termin koji opisuje tu međusobnu povezanost - kardiovaskularno-bubrežno-metabolički sindrom (CKM).
"Bubrezi regulišu ravnotežu tečnosti u organizmu, metabolizam natrijuma, krvni pritisak i hormonske mehanizme koji utiču na rad srca i krvnih sudova. S druge strane, bolesti srca, naročito srčana slabost, smanjuju perfuziju bubrega, odnosno protok krvi kroz bubrege, što dodatno narušava njihovu funkciju“, objašnjava on i dodaje da kada funkcija jednog od ova dva organa počne da slabi, često dolazi do pogoršanja funkcije drugog, čime se stvara "začarani krug međusobnog propadanja“.
"Bubrezi imaju izuzetno složen i jedinstven zadatak", kaže gastroenterolog Kirtana Kesavarapu, angažovana u okviru RWJBarnabas Health Medical Group i profesorka na Medicinskom fakultetu Robert Wood Johnson Univerziteta Rutgers.
Njihova osnovna funkcija jeste filtriranje celokupne krvi u organizmu i odlučivanje koje će se supstance zadržati u organizmu u obliku tečnosti i elektrolita, a koje će biti izlučene putem urina kao otpadne materije. Kada je funkcija bubrega narušena, dolazi do nakupljanja štetnih materija i viška tečnosti u organizmu, što može povećati rizik od ozbiljnih komplikacija, uključujući moždani udar i infarkt miokarda.
Prema rečima doktora Garimele, više kliničkih studija pokazalo je da GLP-1 lekovi mogu da uspore napredovanje hronične bolesti bubrega.
Posebno izdvaja istraživanje objavljeno 2024. godine u časopisu "The New England Journal of Medicine", koje je pokazalo da semaglutid značajno smanjuje rizik od progresije bolesti bubrega kod osoba sa tipom 2 dijabetesa koje već imaju hroničnu bolest bubrega. Istovremeno je zabeležen i manji rizik od smrti usled kardiovaskularnih događaja.
Rezultati ovog istraživanja bili su osnova da početkom 2025. godine američka Agencija za hranu i lekove proširi indikaciju za Ozempic, odobrivši njegovu primenu za smanjenje rizika od pogoršanja bolesti bubrega i razvoja bubrežne insuficijencije kod osoba koje istovremeno imaju hroničnu bolest bubrega i tip 2 dijabetesa. Lek je, takođe, odobren i za smanjenje rizika od smrti usled kardiovaskularnih bolesti kod odraslih pacijenata sa tipom 2 dijabetesa i hroničnom bolešću bubrega.
S druge strane, tirzepatid za sada nema odobrenje FDA koje se odnosi na zaštitu funkcije bubrega. Međutim, to ne znači da nema povoljan efekat na bubrege. "Za sada nema dovoljno snažnih dokaza da se može tvrditi da je jedan GLP-1 lek najbolji izbor za zaštitu bubrega kod svih pacijenata", kaže Garimela.
Semaglutid trenutno raspolaže najčvršćim dokazima kada su u pitanju ishodi povezani sa zdravljem bubrega, pre svega zato što je sprovedena velika randomizovana kontrolisana studija posebno osmišljena da ispituje upravo ovu oblast.
Potencijalne koristi, dodaje on, nisu ograničene samo na osobe sa tipom 2 dijabetesa. Klinička ispitivanja sprovedena kod osoba sa prekomernom telesnom masom ili gojaznošću, koje nisu imale dijabetes, pokazala su da primena semaglutida može dovesti do smanjenja količine proteina u urinu (proteinurije), kao i do boljih ishoda u očuvanju funkcije bubrega.
Iako istraživanja ukazuju na potencijalno povoljan uticaj GLP-1 terapije na funkciju bubrega, postoji i indirektan mehanizam kojim ovi lekovi mogu doprineti njihovom opterećenju.
Naime, GLP-1 lekovi smanjuju osećaj gladi i regulišu apetit, ali kod mnogih osoba istovremeno dovode i do smanjenog osećaja žeđi. Posledica može biti nedovoljan unos tečnosti i razvoj dehidratacije.
Pored toga, među najčešćim neželjenim dejstvima GLP-1 terapije nalaze se gastrointestinalne tegobe poput mučnine, povraćanja i dijareje, koje dodatno povećavaju gubitak tečnosti iz organizma. Dehidratacija predstavlja značajan faktor rizika za pogoršanje funkcije bubrega.
Kako bi se neželjena dejstva ublažila, a rizik od dehidratacije sveo na minimum, doktor Kesavarapu preporučuje da se vodi računa o redovnom unosu tečnosti, čak i kada osećaj žeđi nije izražen; jedu manji obroci u češćim intervalima; obezbedi dovoljan unos proteina kako bi organizam dobio neophodne hranljive materije uprkos smanjenom apetitu i izbegava izrazito masna hrana, jer može dodatno pogoršati gastrointestinalne simptome.
Ona takođe savetuje da terapiju GLP-1 lekovima vodi lekar koji ima iskustva u njihovoj primeni i koji će pratiti stanje pacijenta i nakon uvođenja terapije. Ukoliko se pojave izražena mučnina ili druga neželjena dejstva, lekar može prilagoditi dozu ili razmotriti promenu terapije.
"Svaki lek nosi određene koristi, ali i rizike. Neželjena dejstva postoje kod svih terapija, ali se u velikoj meri mogu sprečiti ili ublažiti kada se lečenje sprovodi pravilno i uz odgovarajući medicinski nadzor", naveo je Kesavarapu, a prenosi Forbes. (kraj) vbr/bom/mk
.jpg "Srbija na prvenstvu Poljskoj")
