Tehnički gledano, datumi kojima prorežimski mediji licitiraju kada je reč o izlasku na glasanje odnose se na drugu dekadu decembra (pominju se 10, 17. i 24. decembar), što je i dalje daleko.

Koordinatori Srpske napredne stranke već su dobili upustvo da se spremaju za parlamentarne i izbore za gradsku skupštinu u Beogradu decembru, saznaje Demostat nezvanično iz izvora na političkoj sceni Srbije, koji komentarišu učestale medijske tvrdnje da je poslednji mesec ove godine najverovatniji rok za novi izlazak na glasanje.

Ipak, naši sagovornici napominju da se navedena praksa izdavanja uputstava odborima SNS da “budu u pripravnosti” za izbore primenjuje nekoliko puta godišnje, i to već deceniju, pa ne treba isključiti ni mogućnost da se na glasanje ipak ide i nekoliko meseci kasnije, odnosno na proleće 2024.

Kako preciziraju naši sagovornici, šef naprednjaka u Republičkom parlamentu Milenko Jovanov preneo je na ovonedeljnoj sednici poslaničkog kluba najveće vladajuće stranke da će u decembru biti održani izbori za Narodnu skupštinu, kao izbori za novi saziv gradske skupštine u Beogradu, te da će “biti sazvana još samo jedna sednica Narodne skupštine u ovom sazivu”.

Tvrdi se da će to poslednje zasedanje aktuelnog saziva Republičkog parlamenta biti održano “moguće već do kraja septembra”. Mada su se iz redova naprednjaka i njima bliskih medija letos mogle čuti i spekulacije da je moguće vraćanje izbornog cenzusa sa sadašnjih tri na nekadašnjih pet odsto, izvori Demostata tvrde da vrh SNS za sada “to ne pominje”, dok stručna javnost napominje da verovatno ne bi ni bilo vremena za takvu odluku, pod uslovom da se ponovo izlazi na glasanje već u decembru.

Milenko Jovanov je u utorak 5. septembra nakon što je deo opozicije pištaljkama blokirao rad Narodne skupštine poručio medijima da je predsednik Skupštine Vladimir Orlić opoziciji rekao da će imati izbore, ali da postoji procedura i da će to verovatno trajati nekoliko nedelja, te da će opozicija dobiti ono što je tražila.

“SNS priželjkuje izbore”, izjavio je Jovanov. Podsetimo, deo opozicionih poslanika poručio je u utorak da je odlučeno da idu u blokadu Skupštine i zatraže nove izbore jer ni nakon četiri meseca nisu ispunjeni zahtevi protesta “Srbija protiv nasilja”.

Ti protesti počeli su da se organizuju u Beogradu i širom Srbije nakon dva masovna ubistva u maju.

Kako se tvrdi, “opozicija veruje da može da porazi vlast na izborima u Beogradu”. Podsetimo, Vučić se u aprilu prošle godine sastao sa liderom Stranke slobode i pravde Draganom Đilasom.

Ti razgovori vođeni su 11. aprila 2022, samo osam dana nakon završenih predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora.

Đilas je tada u izjavi za medije poručio da je razgovor bio težak i da je ponovio svoj zahtev da u Beogradu ponovo budu organizovani izbori kako bi vlast bila legitimna. Vučić je govoreći o tom sastanku rekao:

“Ukoliko najjača opoziciona lista smatra da treba da idemo na prevremene gradske izbore, ići ćemo. Mislim da treba da prođe bar šest meseci, ali ako budu insistirali, možemo i ranije”

Ipak, u međuvremenu je (juna prošle godine) formirana gradska vlast u kojoj je stožerna stranka SNS, i Aleksandar Šapić je postao gradonačelnik. U novembru 2022. na sednici Skupštine grada Beograda glasalo se za razrešenje Šapića, ali predlog nije usvojen jer su za njegovu smenu glasala 44 od ukupno 110 odbornika.

Činjenica da Aleksandar Vučić prošle godine nije ispoštovao dogovor o tajmingu izbora za gradsku skupštinu u Beogradu, kao i njegov dosadašnji običaj da najavi pojedine poteze pa odustane od toga ili ih sprovede u delo nakon kraćeg ili dužeg prolongiranja, pokazuju da je moguće da se na glasanje možda i neće ići u decembru. I premijerka Ana Brnabić je, podsetimo, posle najmasovnijeg skupa dela opozicije i nezadovoljnih građana organizovanog početkom juna u prestonici u okviru protesta “Srbija protiv nasilja” izjavila da je njena “ostavka na stolu”, pa je i dalje na čelu Vlade.

Stoga, na osnovu dosadašnjeg iskustva i tehnika koje primenjuje vlast predvođena naprednjacima, a otelotvorena je u Aleksandru Vučiću, ne treba isključiti ni scenario po kojem će se do proleća odugovlačiti sa raspisivanjem izbora na različitim nivoima.

U trenutnim okolnostima, ne postoje nikakve čvrste garancije opoziciji da će se na birališta ići već u decembru, jer predstavnici SNS koji govore o poslednjem mesecu ove godine kao tajmingu za izbore mogu preko noći i da promene retoriku.

Takođe, tehnički gledano, datumi kojima prorežimski mediji licitiraju kada je reč o izlasku na glasanje odnose se na drugu dekadu decembra (pominju se 10, 17. i 24. decembar), što je i dalje daleko ( do tada ima još stotinu dana).

Prema važećem Zakonu o Narodnoj skupštini, za vanredne parlamentarne izbore važe isti rokovi kao za redovne. To znači da od dana raspisivanja izbora do dana kada se izlazi na birališta ne može da prođe manje od 45, ni više od 60 dana.

Navedene izbore raspisuje predsednik Republike Srbije (u ovom slučaju Aleksandar Vučić).

Parlamentarni izbori se sprovode u Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici, glasanjem za izborne liste uz primenu proporcionalnog sistema, odnosno raspodelom poslaničkih mandata srazmerno broju glasova koje su dobile izborne liste.

Te izbore sprovodi Republička izborna komisija, čiji mandat traje četiri godine, i birački odbori, koji se obrazuju za svake izbore posebno. Na izbornoj listi se može naći najviše 250 kandidata, koliko se bira i narodnih poslanika,

Što se tiče izbora za odbornike Grada Beograda, njih raspisuje predsednik Narodne skupštine (u ovom slučaju Vladimir Orlić). Gradonačelnika ne biraju direktno građani, već Skupština grada, tajnim glasanjem većine od ukupnog broja odbornika.

Kandidata za gradonačelnika predlaže predsednik Skupštine grada. Lokalne izbore u Beogradu sprovodi Gradska izborna komisija. Kao i u slučaju parlamentarnih izbora, od dana raspisivanja lokalnih izbora ne može proteći manje od 45, ni više od 60 dana. Skupština grada Beograda ima 110 odbornika. (kraj) dep/dj