Mnogo ljudi iz Srbije stradalo je i ubijeno na mučki način u koncentracionom logoru Aušvic. Mi u Srbiji negujemo sećanje na sve te žrtve. Smatramo da je kultura sećanja od ključnog značaja da nam se ovakve stvari u istoriji nikada više ne ponove, rekao je Đurić.

On je ukazao da se u školama u Srbiji uči o zločinima nacista, o činjenici da je Crvena armija oslobodila na današnji dan 1945. godine taj koncentracioni logor i malobrojnim preživelim logorašima omogućila da se vrate svojim domovima.

U današnjem komplikovanom geopolitičkom trenutku značajnije je nego ikada da se podsetimo lekcija Drugog svetskog rata, da ustanemo i podignemo svoj glas za mir, saradnju među narodima i državama, poštovanje povelje Ujedinjenih nacija i za poštovanje ljudskih i manjinskih prava svih naroda, poručio je Đurić.

On je naglasio da je Srbija prva zemlja u Evropi, koja je usvojila zakon kojim se onima koji su bili žrtve Holokausta, odnosno njihovim naslednicima, vraća imovina, odnosno prva je priznala Balfurovu deklaraciju kojom se priznaje pravo na postojanje jevrejske države.

Danas se dosledno zalažemo za mir na Bliskom istoku, a mnogo je ljudi iz Srbije, među kojima je i
moja porodica, koji na ovom stratištu imaju stradale za kojima žale i danas, rekao je Đurić.

Šef srpske diplomatije podsetio je da se ove godine obeležava i 80 godina od oslobođenja Jasenovca, jednog od najvećih stratišta u Evropi.

Istorija pamti da je, uz Aušvic, Jasenovac bio jedan od najbrutalnijih koncentracionih logora u Drugom svetskom ratu. Mi ćemo zajedno sa našom braćom iz Republike Srpske, sa Srbima, Jevrijima, Romima i sa svima drugima koji to žele, obeležiti na dostojanstven način ovu važnu godišnjicu, zaključio je Đurić.