"Kod pacijenata sa gojaznošću pojavljuju se i drugi tipovi kancera, čak i hematološki maligniteti, poput leukemije", ukazala je doktorka Stokić, profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koja je angažovana i u Kliničkom centru Vojvodine, u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma.

Na njena upozorenja nadovezuje se i naučno istraživanje predstavljeno na kongresu ECO 2026 u Istanbulu, koje pokazuje da je rizik od dobijanja pojedinih vrsta kancera dvostruko veći kod pacijenata sa velikim viškom kilograma.

Gojaznost je direktno povezana sa najmanje 13 malignih bolesti, među kojima su rak jednjaka, želuca, jetre, žučne kese, jajnika, bubrega, moždanih ovojnica, štitne žlezde i multipli mijelom.

Posle pušenja, gojaznost je drugi vodeći uzrok raka na koji je moguće uticati, a naučnici procenjuju da će od 2030. godine gojaznost biti prvi uzročnik malignih bolesti.

"Savremene terapije za lečenje gojaznosti, poput inovativnog leka Vigovi, utiču na smanjenje apetita i osećaja gladi, a mogu doprineti i umanjenju brojnih drugih komplikacija, od dijabetesa do kardiovaskularnih bolesti", kaže Edita Stokić i naglašava da "inovativne terapije mogu i da smanje rizik od drastičnih posledica gojaznosti poput kancera".

Ona ističe da je u Srbiji četvrtina stanovništva gojazna, pa građani, u želji da reše taj problem, često pribegavaju samoinicijativnom uzimanju takvih lekova, iako se oni smeju koristiti isključivo uz recept i konsultaciju sa lekarom.

"Postoje i određene pripreme za uvođenje takve terapije. Morate biti sigurni da je pacijent gojazan zbog prekomernog unosa energije, a ne zbog neke druge bolesti, poput problema sa nadbubrežnom ili štitastom žlezdom. Ako krenemo sa terapijom, a to nismo razjasnili, pacijent može imati brojne komplikacije izazvane već postojećim bolestima za koje možda nije ni znao", upozorila je Edita Stokić.

Pored željenih efekata, kao što je gubitak više od 20 odsto telesne mase, jedna od najčešćih neželjenih posledica inovativne terapije jeste mučnina, ali se ona, kako navodi Edita Stokić, može ublažiti pravilnim i postepenim uvođenjem leka, uz obavezno praćenje lekara.

Ona ukazuje i na problem sve veće gojaznosti kod dece i mladih, uz napomenu da inovativne terapije mogu koristiti osobe starije od 12 godina.

Njen kolega, profesor i stručnjak za gojaznost Aria Šarma (Arya Sharma) poručuje da je najveći izazov prilagođavanje inovativnih terapija u borbi protiv gojaznosti deci.

On primećuje da je gojaznost postala globalni problem i da je sve učestalija čak i u zemljama u kojima je ranije bila gotovo neprimetna, poput Indije i Kine.

Šarma je ukazao i na okidače gojaznosti, među kojima su manjak sna, traume iz detinjstva i različiti porodični problemi, istakavši da gojaznost zato treba tretirati kao i svaku drugu hroničnu bolest, a ne kao lajfstajl problem.

"Posebno je važno da u današnjem svetu gojazne osobe o svom zdravstvenom problemu treba da se konsultuju isključivo sa stručnim lekarima, a ne da se o tome informišu preko društvenih mreža i u kontaktu sa influenserima ili trenerima", rekao je Šarma i dodao da veliku pažnju treba posvetiti problemu vraćanja izgubljenih kilograma.

Njegove reči dodatno potvrđuje istraživanje predstavljeno u Istanbulu, koje je obuhvatilo gotovo 45.000 ispitanika. Rezultati su pokazali da je povećan indeks telesne mase povezan sa finansijskim problemima, usamljenošću i stresom.

"S jedne strane, gojaznost može doprineti stigmi i socijalnoj izolaciji, smanjenom radnom kapacitetu i povećanim troškovima zdravstvene zaštite. S druge strane, finansijski teret, hronični stres i socijalna izolacija mogu uticati na način života, pa čak i na biološke procese koji podstiču povećanje telesne težine. Šire okruženje može dodatno pojačati ove obrasce", zaključak je naučne studije predstavljene na četvorodnevnom kongresu u Istanbulu.

Evropski kongres o gojaznosti 2026 okupio je više od 4.500 delegata iz više od 100 zemalja. (kraj) vbr/bom/mk