Civilno društvo i mediji imaju ključnu ulogu u procesu pristupanja, poručio je Fon Bekerat.

On je konstatovao da su u godišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji dva najproblematičnija elementa bezbednost civilnog društva i novinara.

Prema rečima Fon Bekerata, kampanje usmerene protiv pojedinih organizacija civilnog društva su potpuno nepotrebne.

Fon Bekeret je naveo da civilno društvo mora biti uključeno u proces pristupanja Srbije EU.

Kritika tog procesa ne predstavlja sabotiranje, već način da se poboljša kvalitet, izjavio je Fon Bekerat i pozvao vlasti da obezbede atmosferu u kakvoj civilno društvo može da doprinese evropskim integracijama.

Govoreći o slobodi izražavanja, Fon Bekerat je rekao da je u godišnjem izveštaju zabeležen ograničen napredak Srbije, kao i da su recentne zlonamerne verbalne kampanje, targetiranje novinara i medija dodatno potvrdili tu ocenu.

Takvi napadi moraju da prestanu, jer je sloboda medija stub svakog demokratskog društva, poručio je Fon Bekerat.

On je naveo da je od 2014. godine EU obezbedila sedam milijardi evra podrške za Srbiju.

To pokazuje koliko EU želi da vidi demokratsku Srbiju u Uniji, ali su potrebne kredibilne i opipljive reforme, izjavio je Fon Bekerat.

On je ocenio da je potrebno da se zaustavi anti-EU narativ i da se diskusija o evropskim integracijama vodi na osnovu objektivnih činjenica, a ne dezinformacija.

Programski direktor Centra za evropske politike Milena Mihailović Denić je rekla da je EU ušla u presudan trenutak politike proširenja, sa snažnom podrškom institucija i država članica zemljama kandidatima, dok Srbija stagnira.

Evropska komisija je u izveštaju za ovu godinu prvi put registrovala nazadovanje Srbije u oblasti vladavine prava, navela je Milena Mihailović Denić.

Ona je izjavila da je Srbija u rangu država poput Turske i Gruzije, koje su same zaustavile proces pristupanja, i izrazila je bojazan da Beograd ide tim putem.

Vlada Srbije se krajem prošle godine obavezala na određene reforme, koje nisu ispunjene. Zbog toga EU nije imala osnov za otvaranje Klastera 3, pošto je napredak u vladavini prava preduslov za otvaranje bilo kog klastera, rekla je Milena Mihailović Denić.

Ona je konstantovala da je u međuvremenu došlo i do nazadovanja u oblastima koje su ranije stagnirale ili beležile napredak, posebno u slobodi izražavanja i napadima na novinare.

Ambasadorka Danske u Beogradu Pernil Daler Kardel je izjavila da je tokom predsedavanja njene zemlje EU prioritet bila politika proširenja, uključujući finansijsku podršku Ukrajini i pomak na Zapadnom Balkanu.

Danska je želela da učini više sa Srbijom, ali je za to potreban dalji rad na reformama, rekla je Pernil Delar Kardel.

Ona je navela da je 26 članica EU bilo spremno da otvori pregovore sa Ukrajinom i da to pokazuje da je proširenje "uključeno" i da je trenutak važan i za Zapadni Balkan.

Ruska invazija na Ukrajinu je promenila stav Danske o proširenju. Kopenhagen želi da vidi veću i jaču Evropu, koja uključuje i Srbiju, poručila je Pernil Delar Kardel.

Koordinator Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković je ocenila da neučestvovanje Srbije na samitu EU –Zapadni Balkan predstavlja propuštenu priliku i šalje snažnu poruku, posebno jer su sve druge zemlje regiona učestvovale.

Kao najveća zemlja Zapadnog Balkana, Srbija svojim odsustvom utiče na percepciju i EU i susednih država, navela je Bojana Selaković.

Ona je izjavila da je odluka o otvaranju Klastera 3 politička i da se donosi konsenzusom članica EU.

Proces ima dve faze – tehničku, koju je Evropska komisija ocenila kao ispunjenu, i političku, gde se posmatra usklađenost Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, napredak u dijalogu Beograda i Prištine i stanje vladavine prava i demokratije, rekla je Bojana Selaković.

Ambasador Kipra u Beogradu Andreas Fotiju je naveo da njegova zemlja 1. januara preuzima predsedavanje EU, dodavši da je proširenje prioritet kiparskog predsedavanja.

Nikozija politiku proširenja EU vidi kao instrument odbrane evropskih principa. Srbija ima mesto u toj politici. Kipar se oslanja na godišnji izveštaj Evropske komisije, koji identifikuje oblasti napretka i nedostataka, uključujući vladavinu prava, i radiće na tome da se registruje što više napretka u Srbiji u narednih šest meseci, uz očekivanje da Beograd ostvari što je moguće više rezultata u oblastima koje je Evropska komisija označila, izjavio je Fotiju. (kraj) drp/sv/dj